Učitelj

“пате

да бисте само што пре ушли у огромну сферу, где се надате да-нађете по својој вољи задовољење ваше ревности! Зар никад нисте били обманути у вашем очекивању ' ... То је, ја држим, бродоломство, које мора да претрпи сваки млади учитељ улазећи у службу.

У основној настави човек је обавезан више пута да се враћа назад, не би ли један корак отишао напред, а онај који први долазе цељи, није који најбрже иде, већ онај који иде најпаметније. Основна настава није увек довољно практична. Није ретка ствар д, се наиђе на младиће који су изишли из школе у двавлестој, тринаестој или четрнаестој години, а да им није врло тешко написати најпростије писмо, испричати иоле повољно најмању историјцу или да израде какав рачун колико толико правилно. Међу тим ова су деца учила добро, говораху њихови родитељи, пошто су их слушали како брзо читају читаве стране и пошто ву их виђали како долаве из школе са чистим књижицама. Откуда је то да она сада изгледају тако збуњена“ Ствар је врло проста: она не могу знати оно, што им није никако објашњено.

Читати тачно, лепо писати, то је без сумње нешто; али умети размишљати и изражавати лако своје мисли усмено и писмено, то је још више.

Мало теорије, много практике, то је принцип кога се учитељ мора увек сећати.

Теорија се заборавља, а практика 0стаје... Сеоска деца посећавају школу шест или седам година највише. Колико је

бриге потребно једном учитељу за ово тако кратко и екупоцено време, те да им упечати оно знање које ће им остати трајашно ! Колико се пута он мора питати: Оно, чему ја сада учим моје ученике, да, ли ће им послужити доцнијег Напојен овом мишљу, он ће напустити бљутаве лекције из граматике, које се науче од речи до речи, а које се никада не разумеју. Он ће се умершти у овим бескрајним диктатима који, понављани сваки дан, заморавају и оптерећавају децу, не дајући им прилике да се науче да своје мисли исказују тачно. Он ће одбацити све оно, што не даје сигурну корист.

У место тога, он ће употребити своје силе да ум дечији обогати мислима. Он ће с њима изводити усмено и писмено многобројна вежбања у стилу. Навикаваће их на брза рачунања и на радничке записнике. Упознаће их са Формама и правилима која су усвојена у трговачким саобраћајима. Брижљиво ће их научити усменом рачунању, метричкој системи, а нарочито ће их навикнути на правилан говор.

Ово последње је врло важно, а, у опште узев, не цени се. Често се дешава, да деца проведу читаве часове за скамијом, а не проговори им се ни једна реч. За тим избрбљају лекцију не смејући подићи очи у господина, који се не брине да истера из њих ову претерану страшљивост.

Треба ли се доцније чудити што иста деца бивају дрвенаста у присуству личности са којима нису имала честих саобраћаја " Треба ли се чудити што њихов дух остаје без мисли и што се изражавају рђаво '

Ревностан учитељ водиће дакле често