Učitelj

322

— Нека су за човека све друге околности повољне, само здравље нека му оскудева — нема ту среће.

Па зашто је тако важна срећа појединаца %# — Важна је с тога, што из среће појединаца потиче снага и срећа целога: народа, целога човечанства. Срећни (вадовољни) чланови народа могу бити својим говором и радом од много веће користи п себи и другоме, него кад живе у јаду и чемеру — у незадовољству, несрећи. Задовољном човеку пева за руком сваки посао; док незадовољан ради све тек као од беде, на морање. (О томе важи она народна пословица, што каже: „весело срце кудељу преде.“ А већ се и по себи разуме, да друштво (држава) има и право и дужност, да вољу и рад појединаца управља на морални пут, тако да појединци, трудећи се за се, не оштете неправедним начином ближње своје; и да појединци, кад устреба, управе свој рад и на опште добро.

Пошто је срећа појединаца главни услов за срећу целога народа, очигледна, је правда и потреба, да држава води озбиљну бригу о омладини и да се постара те да у њој још израније створи трајне услове, из којих ће доцније извирати благостање и срећа како за појединце тако и за све. — Оно би најбоље било, кад би друштво (држава) могло да учини, да сем његови чланови буду срећни у животу; такво би друштво постало апсолутно срећно. Али то није могуће. Него шта је могуће • Могуће је да друштво паметним избором предмета у школи и разумном наставом, као и осталим уредбама својим, удеси ствар тако, да се бар велика већина дрештвених чланова још из мла-

дости оспособи за ведар, крепак и срећан живот; па да тако и цео народ постане чИо и напредан. Наравна је ствар, да ће цело друштво бити у толико напредније, у колико буде више срећних чланова његових — снага це-. лине зависи од снаге његових делова. —

Као што се види, здравље је главни извор делокупнога напретка човечанског, и стожер око кога се људска срећа, окреће; а нужно је: мушком, женском, старом, младом — једном речи свакоме без разлике од колевке до гроба.

Према таквом стању ствари основна школа као место где треба да се полаже темељ свему ономе, што је за свакога од ошштега значаја — не може имати прече ни важније задаће од чувања и неговања народног здравља ; јер ни један од осталих предмета својом важношћу за живот не засеца тако дубоко у општи напредак, као овај предмет. Са коришћу од овога предмета упоредимо корист свакога другога предмета, што се учи не само у основној, већ ма у којој школи, па ћемо се уверити да је донста онако, као што изложисмо напред.

Кад помислимо на огромну корист од овога предмета, не можемо се начудити, како се је у току толике прошлости могла овако крупна празнина провлачити крова школе. Зар то није грдна погрешка и штета, што су милијуни деце, у цвету своје способности ва учење, губили време и трошили снагу учећи: „Пеалтир“, „Часловац“ и из чивуцке историје о проклетој „Евиној

_јабуди“, о Кајиновом „братоубиству“, 0

„трговању браће са Јосифом“, о „Мојсијевим чудесима“, „Соломоновим премудростима“ итд. — а неговању и чувању