Učitelj

324

них празноверица. Али шта ћемо, кад има њих баш доста, који томе нису ни сами вешти, и који на жалост и сами верују : судбину, бајање и т. д. каои остали прост свет; па тако још више утврђују народ у незнању, глупости. Па треба ли с тога да се љутимо на њих! — Боже сачувај! У опште човек је производ околности; па то, наравно, вреди и за наставнике и свештенике. Они су обично још са мајчиним млеком посисали погрешке о неговању и чувању здравља, и предрасуде и празноверице, које имају хрђавога уплива на здравље. А околина их је доцније у томе утврдила. Они су уверени да се без „судбине не може нико разболети; а ако се баш и разболи, неће умрети, оздравиће, ако му је суђено.“ Човек са таквим убеђењем мало по мало постане готово равнодушан о чувању здравља, па после само царују: запалења, разне друге болести и помор. Но, као што ревосмо, свему томе нису криви они, што тако мисле о здрављу, већ је криво друштво, што се не постара да их избави из мрака и изведе на прави пут. Љутити се на некога због своје сопствене кривице, није паметно и није право. Тако ни друштво — држава нема места да се због ових ствари љути ни на наставнике ни на свештенике. „Какав наук, 'накво и читање“ — што је рекао песник Његуш.

Што је наука о здрављу уведена у основну школу код нас и оволико, ва похвалу је само као покушај, да се отвори пут срећнијој будућности ; а иначе на овај начин успех је незнатан. А шта треба радити, да буде већега, успеха од предавања овога предмета ! = Ево одговора:

1., треба шито шре завести, да се наука о здрављу, било за себе било уз „Познавање природе“, предаје у целој основној школи, у свима разредима.

2., треба поступно према лакоћи расподелити цео материјал овога предмета, тако, да првом разреду припадну најлакше, а шестом разреду и другој годиви продужне школе најтеже ствари.

3. треба се постарати да се, било стечајем или иначе, напишу за ову потребу удесни учебници за ђаке, са лас вим стилом и потребним сликама.)

4., да се за наставнике напише књига, у којој ће бити ошширно изложен цео материјал овога предмета. (За многе наставнике биће нужно да се изложи и упуство, како треба предавати. Но то се може учинити у друштвеном, учи-

"тељском, листу, у виду појединих пре-

давања).

5., да се у самом програму ва овај предмет стави у дужност наставницима, нека сваки у својој околини марљиво покупи све празноверице, штетне по адравље; нека их заједно са ученицима претреса, жигоше и искорењује снаком приликом.

На овај начин добар резултат био би сигуран као 2Х2=4. Ако неко мисли да би то било тешко за први и други разред, вара се. Ко је тод предавао овај предмет, држимо да се је уверио о његовој лакоћи. Кад се предаје с вољом и увек везује за домаће приликеи и погрешке, дела слушају са радошћу,

Т) Ми делимо машљење са оним наставницима, који хоће да учебници остану у школи докле год постоји данашње устројство наше основне школе. А кад се учини измена тако, да под једним наставником не буде више него по један разред, или највише Ги П, онда треба све друге учебнике изоставити, осим буквара и читанака.