Učitelj

48

што је оно срество за усавршавање слуха и органа говора.

„Вештина читања, вели АсћШе У, А. у своме изврсноме „Теоријском и практичком поступку у методици“, изазива, пажљивост духа и ока у распознавању равних слова; она вежба чуло слуха за чувење и разликовање гласова, гласоудара, типкости гласа, као и за испитивање хармонијских правила: еуфоније (милозвучност), такта и ритма. Она Формира органе говора помоћу испуштања гласова кроз исте, култивише дух посреством вежбања у мишљењу и развија осетљивост и морално осећање.“

У вештини читања разликују се три степена: основно, течно п брзо читање.

П

Основном читању задатак је да почетнике навикне на распознавање гласова и на артикулисање и да их упозна са писменима која престављају те гласове, затим да их извежба у склапању слогова и речи, и на послетку да их навикне на читање простих реченица.

Течно читање састоји се у томе, да се прочита чисто, јасно, без спорости и без затезања, један низ реченица, изтоварајући тачно речи и обзирући се на знакове и њина спајања која захтева, хармонија.

На послетку брзом читању задатав је да читањем, помоћу акцената и тонова равних, изазове разна душевна стањаи разне ниансе у мишљењу.

Најрационалнији метод елементарног читања јесте онај који је познат под именом метода јасног изговарања (артикулисање) или испуштања гласова. По овом методу сугласници, узети по-

наособ, изговарају се потпуно као иу говору: учитељ, употребљујући овај метод, мора се старати да сједини ове три ствари: глас, облик п појам, да према томе у једно исто време вежба, ученике: читању, писању и правопису, и да их оспособи, те да разумеју значај речи и реченица које су изабране за предмет читања.

Добар метод течног читања садржи у себи ове тачке:

а) Читање одломка од стране учитеља (или претходно читање ниским гласом од стране ученика), 6) објашњење (аналитичким путем) предмета, в) истраживање речи које се тешко изговарају, одмарања. спајања, г) угледно читање прве реченице од стране учитеља, за тим читање од стране најбољих ученика, и на послетку читању од стране лоших ученика. (Исто тако треба радити и код свију осталих реченица воје долазе једна за. другом). Најпосле читање целог одломка или скупа изучених реченица.

Метод брзог читања обухвата сем нарочитог читања предмета од стране ученика : 1" усмено и слободно причање овог читања ; 2" књижевна анализа од-

ломка : синтеза, главне мисли и њихове

везе, род ставова, Фигурални изрази и тешке речи, ит. д.; 8" истраживање, у првој реченици, елемената који, у читању, чине силину израза, тј. почивке и гласоударе; 4" брзо читање исте реченице од стране учитеља, за тим од ученика ; 5“ примена истог посла у даљим реченицама : 67 брзо читање целог одломка прво од учитеља, за тим од неколико ученика; 7" извођење моралне поуке и 8" учење одломака на, памет, у свези са брзим читањем.