Učitelj

неке духовне способности за дуже време уни штити па пример памћење или ма какав други облик духовнога рода.. Но тиме се по некад може дух и да излечи од неких својих махна: ми знамо случајева, где су идиоти поправљени ударом по глави.

Сви телесни недосталци и повреде, којима се духовне способности ослабљавају. памају уплива и на нерве, јер и они се тиме слабе. Исто тако упливишу на нерве и раздражљива, пијћа. И у многим случајевима блесавост постаје због неуредног храњења, мозга, те по томе ову болест могу произвести они узроци, који сметају уредном храњењу мозга.

Свестраним а брижљивим испитивањем Филозофи су нам са свим тачно доказали да без мозга не може бити ни мишљења, ни осећања, ни воље. Шта више, они су и саме Функције појединих делова мозга засебно проучилн.

А што се тиче духовних промена, које чине те се п у мозгу неке промене врше, с којима је и духовни рад у свези, 0 томе нам стоје многобројна посматрања на руци. Тако, ми налазимо, да после великог ду: ховног напрезања или јаког узбуђења и лучење неупотребљивих материја из нерава, бива веће и јаче. Алкало-Фосфорни делови (алкало-Фосвати) који се дуче ив крви н

· епроводе кроз бубреге у бешику, долазе. из мозга и нерава, и ми видимо да је кд-

личина ове одлучене материје у толико већа у колико је више било духовног напрезања. _

Даље, сувише јака душевна, узбуђења могу

да проузрокују ошшту узетост (укоченост) а то је једна болест нерава или нервних центара. “

Али за ово су најважнија многобројна искуства, која су добијена на душевним

43

болесницима (лудима). Међу главне узроке лудила ми морамо рачунати прекомерна духовна напрезања — на пример, дуги тежак духовни рад, напрасити потреси душевни услед каквог злог удеса или невоље, а често такви потреси могу доћи и од сувишне радости.

Да са ремећењем мозга мора доћи и по: ремећај духовног рада, то је већ неоспоран Факат. Код већине лудих са, свим се очито виде и промене у њихоном мозгу, кад се овај после његове смрти испита. Као доказза ово ја ћу овде павести нека дата из расправице „О болесним појавама мозгова од 90 лудих“ од Ј. В. Гике ићпсћекТога. Ту се вели „Испитани су мозгови од болес-= ника који су узастопце један за другим умрли, а нису, дакле никако због какве особитости нарочито изабрани“, Болести су код ових биле: општа узетост, олесавост са узетошћу, хронична узетост, и лудило са падавицом. У свима овим мозговима видело се је са свим очито, да овај орган није код лудих у свему онакав какав је у злравих људи, јер свуда се је примећавало нешто друкчије у склопу и саставу мозга него што је код здравих људи. Писци набрајају девет врста различних болесних промена, које су они микроскопским испитивањем изнашли. Џа баш и кад би се десило да се у мозгу душевнога болесника не примете никакве промене, опет то још не би био доказ да од мозга не зависе духовне радње ни обратно: ла од духовног. стања не зависе промене у мозгу: јер има промена мождане материје, које ми не можемо никако приметити. ( тога се сматра, да у свима случајевима, где је духовно стање са свим поремећено, мора бита неве мождане болести ма у ком облику.

(ПРОДУЖИЋЕ СЕ).

те сривн-<-