Učitelj

Мауи.

сли изазивају и извесне телесне покрете и | | држање тела (које после вештаци употреб- | љују као спољни израз мисли за своје уметничке творевине). Ако нас што год смете, те се и на телу не произведу извесни покрети, који увек уз једну мисао иду, онда је тиме поремећен и цео ток мишљења, или му је дат са свим други правац. Кад доиста не би било нужно извесно телесно стање за умни рад, онда зашто ми не би смо могли и у сну, само онога трабуњања, (кога нема, кад се тврдо спава) без везе нешто правилно мислити“

Велика се важност полагала по некад на извесне појаве, које изгледају, као да праве изузетак од торњега правила. По неки људи поред све телесне слабости, умора и велике старости, опет по кад-кад показују велику енергију, живост и разборитост. Животописи појединих мученика и јунака пуни су таквих изузетних случајева, у којима се и поред телесних неприлика, појављује у великој мери свежина и умна разборитост. Али, сад ако ми хоћемо по томе да закључимо, да је дух, и поред све велике зависности од тела, ипак до неког извесног степена независан и самосталан, онда смо се морали запитати: од куда долази теми на такве појаве тако ретко наилазимо # Јер из тих ретких појава закључити да је доиста дух у неколико независан од тела личило би на једностраност и реткост платон-

ске бесмртности, која је бнла ограничена само на Философе. Но поред свега тога ипак се морају узети и ови необични изузетци, кад се хоће потшуно да испита однос између духа и тела. Ми ћемо се на то доцније вратити.

Исто тако многа нас Факта уверавају и доказују, да духовне промене имају уплива на телесно стање. Напраситим и наглим

душевним узбуђењима, ремете се и спреча-

вају телесне Функције. Тако, на пример, страхом се ремети и смета варењу; а јак духовни потрес раслаби све телесне органе. Од дугог и тешког духовног рада произдазе болести телесних органа. С друге опет стране, спољне |прилике у којима човек

живи, имају силног утицаја на здравље и дуговечност.

У нашој старијој (енглеској) појезији, у којој се много употребљује персонифицирање, поједине се страсти и невоље сликају опим зпацима које оне на телу остављају. Тако, у басу 1е5-овој „Индукцији“, страх се описује овако:

Гледасмо страхоту како дршћеи посрће

Коленима клецајући тамо и амо звера;

Говор узет а зграновит поглед на сво стране шара,

Тражећ спаса бледа и мртва од страха.

А невољу описује овако: Лице суво, тешким невољама ишарано А руке су суве кости кожом обалете.

Кад тачно посмотримо појаве, које нам показују да су дух и тело нераздвојно спојени, одмах ћемо видети да је за ову 38једницу најважнији орган сам мозак. У различна времена. сматрани су и други органи као право седиште духовнога рада, али у последње време тако је мишљење одбачено. Но поред свега тога што је мозак најважниаји духовни орган, ипак стоје и други органи у тесној вези са духовним радом, Међу ове на прво место долазе чула, мишићи и други важни унутрашњи органи. () необичном саставу мозга ми ћемо допније говорити. Овде ћу напоменути само то, да је ово један велики и сложен (комплициран) орган, који и много крви прима и троши, тако, да од све крви у човековом телу сам мозак троши читаву једну петину, а то је већ једна околност, која показује, да он живо ради. Међу тим, има, безбројно појава који нам неоспорно. доказују да је дух с мозгом свезан. Но ми ћемо из те гомиле појава само неколико узети, и то такве, на којима ћемо видети промене мозга које на дух утичу, и промене духовне, које на мозак упливишу.

За прву врсту може нам послужити са свим обичан пример, а то је уплив удара по глави на духовно стање, при чему за неко време престане мишљење и настане несвестица ачим ударом по глави могу се

а а

ара а а ава али Кеа