Učitelj

Године 1836 , Фебруара 18, послан је у Букурешт за секретара онамошњој Српској Агенцији.

Године 1889, Марта 22, постао је Начелник одељењу промишљености у Попечитељству Финансије.

Године 1840, дао је оставку и био је без службе до 4 Априла 1841, а тада је постављен за секретара кнежеве канцеларије; 8 Новембра, те исте године, постао је директор исте канцеларије, а 26 Августа 1842, остао је опет без службе до 22 Септембра 1848, кад је на ново постављен за Начелника у Попечитељству Финансије. — |

Године 1861, Декембра 6, постао је члан Државном Савету, а, после смрти Кнеза Михаила, 20 Јуна 1868, изабран је за трећег намесника кнежевог достојанства.

Године 1872, Августа 10, кад је Кнез Милан, као пунолетан, примио кнежевску власт, и Намесништво престало, Гавриловић је, по својој жељи, етављен у пензију и живео је, после тога, код своје куће у Београду.

Осем праве службе, у којој је био свакад врло тачан, радан и савестан, Гавриловић се заузимао за сваки напредак у просвети и у свеком добру народном.

Неко време, од своје драге воље, био је управник послено - трговачке школе, која се је, најпосле, претворила у садашњу Реалку.

Исто тако био је п члан школске комисије, докле год је била та колегија.

Он је био један од првих који су почели РАИ пажњу на нумивмативу, и у опште на старине у Србији.

При свем том живот, нрави, и обичаје народа у Србији врло је мало

· познавао.

Године 1866 и 1867 Гавриловић је био председник Ученога Друштва. Као такав, био је позван да иде у Москву на Етнографску изложбу; али он није хтео ићи. Један од чланова, који су се спремали да иду у Москву, навали на старца да пође и он, уверавајући га да ће бити добро да Руси виде тако у годинама ученога Орбина.

— Е, брате мој, одговори Гавриловић: — ја не могу ићи. Тамо је етнографски скуп, где ће бити говора о животу и обичајима српскога народа, а ја, до данас, још нисам ушао ни у једну сељачку кућу у Србији!

— Не може бити! рече му зачуђени сабеседник.

— Цела је истина: све некако нисам имао прилике уз пут, а никад нисам нарочито путовао по селима. Тек ја мислим то накнадити ако само жив будем.

И одиста, дошавши у пензију, старао се је то надовнадити; свакор лета, путовао је по Србији у овај или у онај крај; и на том путу извештавао се о местима, о људма, и о свему што му се чинило да вреди знати. Много је желео отићи у село Добрињу, да види место рођења Кнеза Милоша, и ту да дигне једну умку од земље, али, због врлетности пута, није ту жељу испунио.

Осем српског језика, Гавриловић је знао: немачки, Француски, и латински, а разумевао је и талијански и руски. Читао је врдо много, и Бад би осетио да