Učitelj

остало, да изводе моралне поуке, тако се може у Историји, у Земљопису у Рачуну и свима другим предметима, "па, ако оћете, чак и уз Гимнастику. Кад се може, предајући н. пр. „оче наш“ уз ону реченицу, „да придет царствије твоје“ надовезати па причати по а, 8 часа о томе шта је то „царство божије“ какви ће онда људи да буду, како треба да живе д т. д. — онда за што ја не би могао уз Земљопис да испричам како живе људи у ком крају, па да наведем на то како би требало да жаве и да се изломим моралишући још боље и лакше него уз „оче наш“ вјерују, заповеди и остало. Ето видите да се може моралисати и уза Земљопис. Тако може и уз остале предмете,

Ево на пр. уз Рачун. Да задам задатак како је неко имао толико и толико новаца па изгубио толико, колико

му остало! Сад даље да надовежем: како је други неко нашао његов новац па неће да му врати, како то није лепо и т. д. Или: Неко био богат, па учинио неку малу доброту (или није учинио баш ништа) а други био сиромашнији па дао толико на то..., Колико дао свега“ Који је дао више% Колико: Који је од њих бољи“ Како треба И т. д. удесити причу како треба да чини сваки колико може и ето вам поуке боље него што се може извести из приче „о талентима“. — Оћете ли да моралишете уз предавање из Познавање природе“ Ту је још лавше. Поброј користи н. пр. од краве, па изведи то, како нам она чини много добра, како је треба волети и чинити јој добро. Ту равви мало дуже, па изазови осећање према крави, а ко има срца према животињи, неће бити звер према човеку.

(СВРШИЋЕ СЕ).

пије - 15

ЗЕШљЉОдЦИС ХРАЉЕВИНЕ ОРБИЈЕ ЗА ПГ РАВРЕД ОСМИ. ШКОЛЕ.

написао В. Карић, ПРОФЕСОР

да то, што је писац свеово растурио по целој књизи, те му је много заузет простор, остало му је мало простора за историјски део Чемљописа, те су му усљед тога биографије и опис историјских догађаја много скучени и осакаћени.

Са свим је погрешан распоред материјала , кад се пре ограничења важе да је округ смедеревски најмањи; да је округ ужички највећи; да јеокр. топлички већи од свих осталих сем ужичког; да је окр. пожаревачки трећи по велични, и да има облик правилног и нешто развученог четвороугла. Још гора је погрешка у распореду кад се пре ограничења и говора о рекама каже:

овај окр. припада водопађи те и те реке

као што је оно писац учинио са овр. топличким и књажевачким.

Неумесно је у биограији Симе Марковића казато: „о пропасти српској на Каменици био је с војском у Босни“, а деца још не знају ни да постоји где год каква Каменица, а камо лије шта је на њој било и каква ли јето била пропаст српска.

Опис историјских догађаја писац је (по негде) раздвајао, па нешто казао код историјског дотичног места, а нешто у биограФији дотичног; по негде је пак неки истор. догађај раздвојио у две биографије. Из овога се види да писац не зна (бар по мом мишљењу) како се има разумети то