Učitelj

БЕЛЕШКЕ

БОКИ

У прилог ручноме раду у основној школи. — Вредни учитељ параћинске мушке оен. школе, госп. Пера Шрепловић, предао је ових дана пољопривредном кабинету Беог. учитељске школе једну збирку модела пољопривредниг справа, који су израдили његови ученици У разр. исте школе. Модели су сви од дрвета и ови су: 2 ашова за теже и 2 за лаке земље, 2 грабуље с дрвеним зупцима, 1 ралица, 1 плуг са јармом, 1 плуг, 1 брана (трнова), 1 дрљача с дрвеним зупцима и 1 дрљача с гвозденим зупцима, 1 ваљак (дрв.), и 1 пољски шпартач.

По уверавању г. Шрепловића, справе ове радили су ученици уз употребу једне једине алакте — ножа. О техничкој тачности израде не може, дабоме, бити ни речи ; али, у опште узевши, поједини делови справа доста су добро погођени и могу поштено да преставе деци, како онеу природној величини изгледају и како се с њима посао врши.

да пољопривредни кабинет ови ће модели бити драгоцени материјал да ђацима учитељ. школе послуже за пример како ваља пољска привреда да се предаје у осн. школи, и шта може да учини вредноћа и усталашност једног савесног наставника, поред свих незгода ислабог одзива од стране општина, којима је у дужности да школе снабдевају потребним средствима, за наставу. А г. Шрепловић је овим, можда као први учитељ у нас, учинио покушај за ручни рад уакољи, који је у новије време добио толико присталица међу педагозима. Од наше стране ми можемо само да похвалимо ову ревност г. Шрепловића, са жељом да у овом правцу настави и даље, те да, после оваког примитивног, покаже и савршеније резултате у овом послу. Желети је још, да се и остали учитељи угледају на њега, те да ова ствар узме што шире границе — на корист и наставе, која, у очигледности налази нијбољег успеха, и економног живота народног.

Као руковалац пољопривредног кабинета беог. учитељ. школе ја изјављујем Г. Шрепловићу захвалност на овом поклону.

П. Т. Тодоровић.

Образованост у Европи Од 100 лица у Европи умеју читати: у Немачкој 94, у Аустрији 858, у Енглеској 91, у Француској 88, у Италији 74, у Шпанији бди у Русији 58; умеју читати, писати и рачунати: у Немачкој 89, у Аустрији 75, у Енглеској 81, у Француској 77, у Италији 63, у Шпанији 49 и у Русији 89; говоре један стран језик: у Немачкој 69, у Аустрији 61, у Енглеској 34, у Француској 29, у Италији 28, у Шпанији 13 и у Русији 28; у извесној мери су упознати класицима: у Немачкој 82, у Аустрији 13, у Енглеској 21, у Француској 20, у Италији 16, Шпанији 7 иу Русији 2.

Логичновт у рач. дељењу. Пре неког времена, у мојој садашњој школи, задам ја једном ђаку ЈУ раз. да се писмено изради

дин. овај рачун: 5842: 8 Ђак поче да рачуна

па каже: „8 у 5 хиљада не може.“ А ја му рекох: шта не може, — јел да уђе, или да види, ил да понесер Он ћути — не зна. Џитам друге ђаке, — незнају ни они. Ја га питах: 8 дин. у5 дин. налазили се који пут"). Он каже „8 дин. у 5 дин. не налази се ни један пут,“ Ја га опет запитах: а 8 крушака у 5 круш. налазили сер Он опет рече: „8 круш. у 5. круш. не налази се ни један пут“. Дакле, видиш шта не може 8 у 52 — не може да се налази; или краће казано: 8 у 5 не налази се.

') Ако не знадне одговорити па овако пи-

тење онда можо се питати овако; 8 дин у 5 дин. има ли који пут (или колико пути); Пис.