Učitelj

1

рио, па је и са Чесима хтео то да уради. Послао је (805) три војске, које су с три стране напале на Чешку. Чеси слаби и не спремни, нису хтели да се с Францима боре на отвореном пољу, него се повукоше у планине и шуме, често их нападаху у провалама и урвинама, и тако их пајзад потукоше, да су се безобзирце морали повлачити из Чешке. То је било за владе Кресомисловљеве. Њаво Франца и после тога скоро сваке године нападаху и опустошаваху Чешку, Чеси су волели да и данак Карлу плаћају, само да буду на миру.

У време кнеза Неклана јави се прва домаћа буна у Чешкој. Тада беше осем кнеза, пракшког још неколико других Енезова, као злицки (куршимски), луцки (жапецки) и др. кнез лупки Вљастислав, не хтеде признати старешинство прашком кнезу, побуни се против Неклана но у боју погине и Луцки се предада.

да. Хостивотове владе подели се Карлова, држава на троје: Француску, Италију,

и Немачку. Потомци Карлови дуго су се препирали између себе и то би узрок, те се Чеси ослободише плаћања данка. Лу двик унук Кардов, постао је први немачки владалац (г. 848). Да би Чехе и Меравце принудио плаћању данка, објавио им је рат ушао у Моравску, свргао с моравског престола кнеза Мојимира и поставио Растивлава. Кад је хтео да се врати у Немачку кроз јужну Чешку, буде потучен. У поновљеној војни Чеси су истина одбили Немце, али с великим губицима, и зато су се морали мирити с њима. Кад су Немци у време примирја напали на чешки положај, Чеси их одбију, многе поубијају, тако да су сами после стављали услове мира (849). Године 845 четрнаест чешких леховаца племића — одбеже у баварски Регензбург и покрсте се. Од тога тренутка доказиваху регензбуршке владике, да имају право проповедати Хришћанство у нашој земљи купити дегетак, за којима су много жудили.

(ПРОДУЖИЋЕ СЕ).

а У“ х хт = А 0 од ј. рЕНА

ПРЕВЕО Петар Марковић

(НАСТАВАК).

Није нам потребно, да овде опширније објашњујемо систем сложеног узајамног рада између чулних и покретних органа, и између појединих група покретних органа међу собом. да њихов заједнички рад има, стотинама па и хиљадама веза, које их спајају. Ово смо ми већ у неколико увидели из досадањег разлагања. Кад ми видимо да, после неког уплива (појаве) увек у извесном времену наступа и други неки, онда то сматрамо као знак, да мора бити нечега што те две појаве одржава у свези. Но, ми не можемо знати чиме су и како су те две појаве свезане, докде не испитамо саму унутрашњост тела. А чим почнемо испитивати унутрашњост тела, одмах наилазимо на велики број сребрно белих

кончића различне дебљине, који се из извеснах центара гранају у све делове тела па и у чулне органе и мишиће. То су нерви (живца). А центри, из којих се ови живци на све стране гранају, састављени су у једну велику масу (гуку), која се у главном састоји из оног истог сребрно белог материјала, као и сама живци. Ова гука испу- | њава лобању као једна округласта маса, и једним се крајем продужује кроз кичму као какво глатко уже, које има у пречнику од прилике пола дола. Она маса у лобањи зове св мозак; а онај део од мозга што се као глатко уже продужују кроз кичму, зове се кичмена мождина. Опе безбројне везе између чулних и покретних органа и између ових органа међу собом о