Učitelj

178

душевних моћи, но од каквоће истих. То је узрок, те су људи — равличитих ћуди. Један човек свагда има све душевне способности, моћи у себи, само су те душевне способности, моћи различито —- способне, моћне, различито сложне. Према томе, какве су у кога, душевне моћи по снази: неки је наклоњен, талентован овоме, а неки ономе раду.

Мотори рада су: наклоности; маниФестације наклбности јесу радови, рад је увек излив јачих или слабијих навлоности. Ако је ко ваљан сликар, он је то, за то, што има јаку наклоност томе; ако је ко рђав математичар, он је то, за то, што за ту струку нема наклоности. Где су мотори за рад снажни, ту је рад лак, ваљан.

По свему: сваки човек има извесну

душевну моћ, која је по снази најјача.

од евих осталих; сваки човек, ваљаним васпитањем може постати у извесној струци рада виртуоз. Истина, те најснажније наклоности могу бити исто тако и хрђаве као и добре, али то не смета много ; оно што је рђаво, тек нећемо унапређивати, па ма да је још _ толико снажно! —

Кад је васпитању задаћа, да душу · дечју унапређује, онда, они што васпитају, ваља са овим чињеницама да рачунају. Васпитање, које има да развија, душевне моћи, које су од природе неспособне за развијање, слабе по снази им урођеној, — намлазви на тешкоће, и поред све своје ваљаности, долази до сумњивих ресултата, Васпитање, које има да направи човека оним, на што нема урођене способности, моћи, не ваља. Такво васпитање, такав труд и мука у данашњем се времену не ис-

плађује. Човека ваља васпитатц за оно, за што од природе има наклоности, талента. | Успех школе, успех напретка народног, том се приликом ускорава. 8. Ми стојимо данас са том важном културном приликом врло траљаво. Колики је број оних, што при одређивању будућих позива за своју децу, на те прилике пазе, — Врло мален! — А колики је од тог броја број оних, који су у истини проникли душу дететову који су са свим на чисто с тим, шта им од детета може бити“ — (Са свим мален! — Данас јој свет има мало воље, а још мање способности за такав рад, па ето — траљавости. Код старих народа, особито Египћана, дете је постајало оно исто, што му је отац био. Син столарев постајао

_ је етоларем, син свештеников постајао

је свештеником, син војников постајао је војником итд. Та се глупост у неколико и код нас задржала. Пошто би отац , свештеник, дао, да му син постане ратарем ; пошто би отац, министар, дао, да му син постане столарем итд.' — Вели се: напредак иште, да син буде бољи од оца. — И врло лепо!

— Ади то „бољи“, ја разумем друкче,

а они што тако говоре, опет друкче.

4. Унапређувати у стању је најбоље закон. Родитељи нити умеју, нити имају времена да своју децу ваљано васпитају; школе данас таворе. Па кад је васпитање народа услов за његов напредак и кад је напредак оно за Чим. сви тежимо: онда би ваљало да се створе закони, који би школу, народни напредак боље унапредили.

Али и дотле, школа ваља да дела у томе погледу. У том раду још нико