Učitelj

метара. Електрична веза између павиљона и нишана показиваше у тренутку на мрежи тачно место где су зрна ударала у нишан. Најтачније испитивање оружја од стране стрелца, пре но што наслони пушку уз раме а у присуству пушкара и комисије; објављивање резултата добивених после сваког пуцања; оцењивање удара; — све то одушевљаваше у највишем степену присутне. Стрелци, који беху припознати са своје вештине, изазивали су нарочито љубопитство у присутних; честитања и јадања долажаху једно 32 другим после сваког избаченог метка и трајаху дотле, док се комисија, по извршеном пуцању, не удали у цели саветовања и одређивања ранга.

да време овог утакмичења, љубопитство публике беше привукао призор врло разнолик. Пи свршетку гимнастичких вежбања, а за време радова комисије око класификације, посматрачи приметише како се у талопу приближују величанствени коњаници: то беше коњичка игра младића из Лонгдена, који беху у оделу Луја ХИ. После поздрава, коњаници, који се разликоваху по боји ешарпе, постројише се, како би могли отпочети и развити игре према трибинама: једнодушни усклици поздрављаху вежбања каваљерије. Разне коњичке игре: утркивања, потскакивања од стране једног воњаника, за тим од двојице, по том од четворице, а најзад од читаве вр

сте, даваху младићима Лонгдена прилике.

222

да покажу своју вештину и своју издржљи- |

вост, које је публика дуго пропраћалао

знацима признања и захвалности. Од како | је отпочела светковина, батаљон рекрута |

беше на испиту пред својом комисијом; нарочитити шатор беше одређен за Фектовања, а рекрути свију села вршише разне вештине помоћу оружја што долази у први

део војничког вежбања. БШеће бити пдтребно да се спомене како су кандидсти | из Нувија у томе погледу заузимала прво

место. Сем доказа о способности, младићи

имађаху још и нарочите дипломе, које су _

засведочавале, како су они, знајући читати, Пасати и рачунати, били у стању да науче нешто више од обичног војничког

курса и да према томе могу бити каплари у пешадији. Кандидати са оваквом дипло мом морали су извршити нарочите пробе пред члановима војне комисије, који су од њих тражили да рукују вежбањем и да искажу теорију као што то бива у четном учењу. Маневрисања школског батаљона извршена су од чести пред нарочитом комисијом, од чести пред трибинама где су изазивале топле симпатије.

Музика објави крај вежбањима и засвира народну химну, после чега кмет објави да ће се награде раздавати. Победоносци постројише се према централном павиљону трибина, наспрам посматрача; председник општине поздраве их тада 0вом беседом : ·

„Господо, ви сте били тако добри, те сте са разних тачака околине дошли овамо да Лонтдену увеличате сјајпост светковине; ми вас молимо да примите к срцу наше најсрдачније захвалности. Али оно што је највише дирнуло у частољубме грађана, патриота, није толико множина наших гостију колико присуство ових младића. Ови смо ми сведоци њихове способности, њихове храбрости, њихове ревности, што је припомогло те су они развиди своје ФИизичке способности и војничку уметност. Призор ове младежи, која се мало брине о пустим задовољствима што ниште духове, ослабљавајући енергију, која је врло

наклоњена да штеди, да развија своју. мишићну снагу и свој војнички дух, —

све је нас јако задовољно п обрадовао: тај призор гарантује нам храбру генерацију, која ће бити распаљена жаром отаџбине, која ће умети заштитити наша огњишта и која ће нас сачувати од варварске инвазије,

„Пре свега честитам батаљону рекрута, тој светој фаланги, која блиста у првом реду међ својим садруговима: њихова издржљивост, оданост њихових учитеља, даће нам могућности да у војску унесемо језгро младих војника, који су већ у неколико навикнути на оружије и на уморе који се у војеци подносе. Њихови млади другови, чију марљивост и добро држање морамо

На аи а а