Učitelj

214

верује, да један обичан сеоски кмет може оценити интересе и потребе школе правилно и претпоставити их својим ин-

тересима. Ми то не верујемо и 6 тога и тражимо ову допуну и сматрамо је као потребну и корисну.

ПОЉОЛДРИВРЕДХ У 00И08Н0Ј КОЛИ

ПИШЕ

ЈЉАЈА Ј: јодогових.

(СВРШЕТАК).

Да пређемо сад на други део: о погодбама за отварање и издржавање виших основних школа.

Као што нам је познато г. Петровић а и г. Којић су за то, да више основне школе не буду у свакој школској отштини, јер за њих нема погодаба у свакој школској општини. Немаштина и недовољан број ђака узрок су тому.

По закону о основним школама (чл. 3) нижа осн. школа чини једну целину са вишом основном школом; виша осн. школа је дакле саставни део основне школе. По томе, где год данас постоји нижа основна школа, ту мора да постоји и виша основна школа; јер сваки ученик, који по свршетку ниже основ. школе не оде у средњу или ма какву другу школу, обвезан је да сврши вишу осн. школу. Обвеза учења више основ. школе је дакле иста као и за ниже за сваког оног у опште, који из ниже основне школе не продужава другу коју школу. Кад је то тако, а закон није направио нигде изузеће у овоме, онда, — како се може одвајати виша осн. од ниже и“ уређивати као засебна јединица, п то са свим удаљена од ниже основне школе, пренесена у са свим други круг,

Истина у тачци четвртој чл. 3. зак. о основним школама, која говори о отварању основних школа, стоји ово: „чим се где потребни за њих услови испуне.“ — То ће рећи, — чим се за њих спреми све што је потребно за отварање; чим се спреме учионице и остале потребе, које су по члану 21. зак. безусловно потребне за отварање школа и које министарство просвете пропише, разумевајући, да боме, да за њих има и потребан број ученика. Ова одредба закона ипак не побија истину, да виша основна школа мора бити уза сваку нижу осн. школу; него оставља, маха ткол. општинама, да се спреме за отварање више осн. школе; показује поступност отварања ових школа. Погрешно је дакле, што се г. Петровић служи овом одредбом закона“) да докаже; „да се (ешше основне школе) заводе само онде где се потреба покаже.“ О потреби у споменутој одредби није реч, него о испуњењу слова ; јер потребу оваке школе већ је закон санкционисао, и њу министар не може спорити.

5) «Гласн. минист. Финан.» за 1883 годину, стр: (2945