Učitelj

г., Дага учитељ што строжије надзирава ;

д., Да се строго казни прописаним казнама. У. Веће изјављује жељу, да се у интересу бољега васпитања деце, умоле надлежне власти, да обрате што већу пажњу на јавни морал по улицама.

УТ. Веће изјављује жељу, да се наставни материјал скрати у корист бољег васпитања.

УП. Веће начелно усваја, да се уведе

ручни рад у основним школама као срество |

за васпитање.

Р

У]. За варош Београд да се тачно одреде реони школски.

Са овим је састанак овог већа закључен у 6 сахати и председник изјави захвалност члановима овога већа на живом саучешћу и интересовању при расправи истакнутога питања.

Председник Др. Н. Ј. Петровић.

Пословође :

Сава Шаргић, К. Петровић, Ник. Стојановић.

ЈОШ ЈЕДВА РЕЧ ОВИШИМ 00К08НИМ КОЛА.

(КАО пРИЛОГ ВА РЕОРГАНИЗАЦИЈУ осн. ШКОЛА)

Јов. Д. Јовановића, учитеља.

(СВРШЕТАК).

Међу тим, да не би, опет, сви они, који не оду у гимназије и. друге школе, да се спремају за чиновнике, остали само са оним знањем, које су у нижој основној школи добили, то треба за њих подићи једну врсту виших стручних основних школа и то, као што Којић каже, по срезовима среске негде пољо-привредне, негде сточарске, негде винодељске школе и т. д., како где која грана производње захтева; по варошима, да се подигну разне занатлијске школе. Ових школа у почетку, да буде што мање докле год оскудевамо са нижим основним школама. Ово мора бити још и за -то, што још немамо ништа припремљеног за овакве школе.

Не мислим, као Којић, да би варошке становнике требало лишити ових школа,

јер оно мало знања, што га варошка деца

више добијају од сељачке деце, не довољно је, да би могло ове школе по варошима излишним учинити. Што се тиче гимназијског знања, које вардшка деца могу лакше добити но сељачка, имам, да приметим

пре свега, да у свима варошима и варошицама и нема гимназија. Даље, да већина, варошке деце, која иду у гимназију, спремају се за чиновнике, те се за њих ове школе, које ми помињемо, и не подижу. И најпосле, она варошка деца, која не доврше гимназију, но је напуштају, обично то чине у нижим разредима гимназија, у којима су добили оно исто опште знање, које су иу нижим основним школама имали. У гимназији нижој само су га, дакле, проширили и утврдили, а ничега практичног и за живот потребног нису добили, те и за то не смемо вароши и варошице лишити ових стручних виших осн. школа. Само треба имати вазда на уму, да тип ових шела буде скроз и скроз практичан, и да сва знања, која се у њима добијају имају практичне примене у животу, а да се не изметну и оне у једну ћуприју, преко које се може прећи у чиновнике, за које имамо приличан број школа. Треба добро пазити, да и ове школе не прођу као земљоделско-шумарска и ратарска школа.