Učitelj

_

европске државе, не хтеше да приморају Бугаре и њихнога кнеза да остави заузету земљу, а немогући трпети да нам и даље штете трговини и земљи наносе штету, објави им 2. Новебра 1885 год. рат, који је трајао све до 16. Нов. писте г., а тада се закључи примирје по налогу страних држава. За време тога примирја, закључи се између Срба и Бугара у вароши Букурешту, у Влашкој сталан мир, у 1886 год. Рат овај био је по обе стране штетан јер нити су Срби нити Бугари што добили, већ су изгубили много војске, хране, 0дела, оружја и новаца. У овоме рату Срби би победили Бугаре, да су изашли

са свом војском као што су Бугари били

пошли. Бугари су повели сву своју војску, пак су још узели војску и народ и из Источне Румелије, те с тога су и повратили српску војску која је дошла била близу вароши Софије. По свршетку овога

српеко-бугарског рата, владаоци европских великих држава одобрили су: да кнез Бугарске земље буде у исто време и гувернер И. Румедије.

У будуће треба гледати, да се са свима суседима слажемо, а нарочито са сродним народима, па да не војујемо једни против других, те да сами себи штетимо и слабимо; јер имамо доста примера из прошлости, који нам казују, да смо увек рђаво пролазили кад год смо били у завади, и неслози; треба заједнички непријатеља нашег да нападамо, и да се браннмо.

Сад су Срби и Бугари у пријатељству

Примедба. Између појединих одељака треба да дођу пропитивања. Пожега. Цвет. Радојиичћ, учитељ.

БЈЕ ЛЕ Ш ћ |

миљи

Учитељ и параграФи. Пре неки дан свратио сам с пута у школу код једног учитеља сеоског, и затекох га на предавању Фемљописа. Шредавање је било о Србији као државној целини — јединци; и то, баш је говорио о државном уређењу.

Том приликом чуо сам од њега џуно ко-

јешта, што ме је веома изненадило; и видео сам, докле може да застрани једностраност из незнања и страха.

Говорећи о држ. уређењу, овај учитељ каже својим ученицима: да. код нас има

174 посланика, да има 80 срезова, да су.

у 1 позиву људи до 80 год., и да је црквена управа подељена на 5 епархаја.

На моју примедбу: да је број посланикг

сведен од прилике на 100 усљед новоа закона о порезу и о општинама, којим је многим грађанима одузео право гласања и усљед мањег непосредног пореза. Да је пр. год. скупштина одобрила влади да може

укидати срезове које она нађе за нужно, и да је опа већ укинула њих десетину, и да је усљед тога и број срезова смањен на 70, од прилике, Даље, да је иста скупштина решила да су у [ познву свуда до 28 год. и да су укинуте 2 епархије; да сад у Шапцу и Неготину нема владика Ни

_ конзисторија, и да је столица жичке епар-

хије премештена из Краљева у Чачак, — он забуњено и зачуђено запита: је ли то истина и од куд ја то знам, кад то њему није јављено из министарства ништа. Кад му ја казах да сам то дознао читајући новине и пратећи рад наше законодавне скупштине, он ме опет зачуђено упата : да ли ја знам за онај лањски распис Џ. министра просвете, којим је учитељима, забрањено мешати се у политику, и да је тамо казано, да ми параграфе оставимо адвокатима и судијама. Ја му рекох да знам али да не морам примењивати баш