Učitelj

284

„Није молим госп. није.“ „да сутра В. написа ће четири прописа. Видиш, ја те опет не казним. Они који су данас исписали два, исписаће и сутра два прописа. То је четири, Ти ниси исписао данас, мораш сутра сва четири.“ — Сутра В. није дошао у школу. „Ко пролази поред В. кућер“ — „Ја молим госа. ја, ја.“ да што В. није дошао данис у школур“ „Синоћ нам у путу вели, да нема прописа, а отад му не да пара. Јутрос његов отац веди, молим госп. па псује вама м...., што ви терате да В. пише по четири прописа... веди, да ви хоћете само да више ћарите, па за то терасе деду да само пре испишу па“.... Доста М. — „Па вели да ће да вас тужи,“ — „Доста.“ — Ето сада нове муке, за сиромаха учитеља, и опако сиромах, пати се са децом и постаје душман у очима њиховим. А гле, сада, шта родитељ вели! И то је све, само због прописа. ;

Судите сада, сами, како је горе. Имати прописе, или немати. Аке се има, види те како ће се проћи. Ако се пак нема, неће се постићи једна од најважнијих грана наставе — писање, а ако се то не постигне, учитељ је двојако одговаран: својој савести, и претпостављеној власти. И онда знате, како ће се проћи.

Ово није мала ствар. Не пати од овога

неколицина, него, може се рећи, већина, учитеља. Време је да се овоме злу стане на пут, и то што пре. Јер, док се год овоме злу, на крај не стане, дотле сеоски учитељи пропадају и морално и материјално. Да је тако, увери ће се сваки, који прочита ово што је довде речено.

А није тешко доскочити овоме злу. Само ако се хоће, т.ј. треба хтети.

Наше прописе, издаје државна штампараја. Државни су. Лепо. У почетку сваке школске године могли би школски одбори, поднети извештај држ. штампарији, и тражити, потребан број прописа од свију бројева, за своју школу. То није тешко израчунати, кад се она, колико је у години

школских дана, колико дана може бити један пропис. Лако је израчунати и колико ђак троши прописа, лреко целе године. Кад се израчуна, колико један ђак троши дако је израчунати, колико ће потрошити 90, 0, 40, итд. ђака. Па онда одбор би од сваког родитеља наплатио, онолико, колико ће дете "преко целе године исписати прописа, Па после, одбор да буде дужан исплатити, све прописе државној штампарији,

Овим би се начином дошло, до једне опет велике користи. А ево какове: Штампарија даје, на 100 ком. прописа — 20 бесплатно. Лепо. Ти бесплатни проџшиси, давали би се сиромашним ученицима. И, онда се од Њихових, и онако сиромашних родитеља, не би ништа наплаћивало. Овим би начином добио и школски одбор. Јер, њему је и онако дужност, издржавати сиромашне ученике.

И, тако, на лак би се начин, отклониле толике тешкоће. На тај би се начин:

Спасао учитељ, да не мора бити трговац. Спасао би се учитељ, да не буде, у очвма ученика, њихов непријатељ, који их мрзи, вињи и кажњава. Спасао би се учитељ, да не буде од несавесних родитеља, на онај начин нападан, и пред својим ученицима омаловажаван.

И на послетку, сиромашни ученици до-

били би бесплатно прописе. А то је прилична корист,

Ади све ово треба хтети. Ми се надамо, да ће надлжни, којима на срцу лењи напредак школе, исто као и нама, учинити корак да се ово поправи. Надамо се, да наше речи неће бити само: „мртво слово“ него, да ће се, у дело привести

Кад је ово било готово, рече ми један пријатељ : „Да постоји већ распис г. Ми. нистра просвете о набавци прописа, сличан овоме који се овде предлаже.“ Потражио сам. Нема. — Но што није било, — биће. Ма се надамо, да ћемо га што пре имали.

Мих. Сретеновић, учитељ.