Učitelj

Чл. 6. За очинско старање ових ђака учитељи имају право на храну из заједнице. По овим ће се правилима почети радити кад их г. министер сходно чл. 88 закона основ. школа одбори.

Ми не тражимо да се мора завести код сваке школе ово заједничко храњење, али тврдимо да би вредно било да надлежни докажу ову потребу и потпомогну да се овакав живот ђака заведе где год је могуће.

Да наведемо један врло важан узрок због чега би требало да се уведе у практику интеринат у осн. школи. Замислите да један ђак из села путује по један а многи и по два сахата од куће до школе па у вече од школе иде кући, и то сваки дан. Кажите ми може ли тај ђак свршити задатак и научити оно што је задато, кад он чим изиђе из школе путује кући и дође тамо у сами мрак. Он веселник не може

АНИ |

ни да вечера од умора легне одмах па још моли родитеље да га сутра рано пробуде да похита у школу, јер зна да ће га учитељ прекорити ако одоцни. Он је поранио, узео је парче леба и изео га је гредом, дошао је уморан у школу, отресе обућу од снега или блата, па улази и онако заморен сада да слуша учитеља. Ви ћете сви признати да он сад није способан за схватање, и ту учитељев рад остаје без успеха. Замислите сад да јесени и зими не може ни једна петина ђака да дође на. време у школу због даљине пута и хрђава кремена, тада учитељ мора да их чека па предавања да одпочне у 9 сахати. Сад кажите је ли нужно да се заведе где год је могуће да се ђаци у заједници хране и ноћевају код школе,

На ПЏетров-дан 1887 год.

Велимир Павловић, учитељ.

—ришвеа-——————

ЈЕДАЋ ДАБ РАДА

У“

РАЗРЕДУ МУШКЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

НАСТАВАДЕ

— Ко зна да каже да ди су ово н на табли и ово н, што се чује кроз уста, једно исто“ 2 — упитах ја. — Беше се мало њих јавило. Ја прозвах једног од најбољих и он рече, да нису једнаки јер је н што на

уста излази глас, истинско н, а н на табли.

је слика за истинско н. За тим прозвах још некодико — неке и од слабији, који ми деста добро одговорише и схватише разлику истинског н од слике писмена н.

— „Извадите таблице и писаљке, па очистите добро сваки своју таблицу“! рекох ја и почех бројати: један, два три! на шта сви беху спремни, па и они,

који немадоше писаљке, до команде: три беху је нашли — позајмиди од својих другова, — и сваки заузе усправљену позитуру и очекиваше даље наређење. — „Ја оћу сада сви да напишете на вашим таблицама по више #; но пре тога да ми кажете, где ћете на вашим таблицама да пишете н: да ди доле, или горе, или у среди, или у ћошку“ 2 Јавише се сви, Ја прозвах Љубомира. Љубомир устраде и рече : „писаћемо између опих двеју главних црта, што су

превучене преко наших таблица; најпре

ћемо писати у прве две, па после у друге, па у треће“ !