Učitelj
828
и
БИРАО ЕСАК | РАС ПРОДАТ 2 о па А ЗА ШКОЛСЕУ ОМЛАДИНУ
НАПИСАО М. Р. доРНОВ ПРЕВОДИ
Дим. (6. Јовановић ПРОФЕСОР,
НАСТАВАК
12. ВБолевлав Ш-ги.
По Болеславу Т-ом ступи на владу син Болеслав П-ги, назван побожни или миљостиви, један од најславнијих чешких владалаца. Управљао је над Чесима, Моравцима. Шлесцима, Оловацима и над јужном Пољском чак до Лавова, те тако био сусед руском великом кнезу Бладимиру. Ова голема држава није могла да опстане бев црквене управе. На молбу Болеслављеву, папа |Јован УЛ. основа владичанство у Прагу (973 г.), које беше под Салцбуршким митрополитом. Први прашки владика био је св. Дитмар, родом Саксонац. Он је за девет година лепо управљао својом епархијом. После његове смрти изабран је за владику побожни и научени Бојтјеж, син Олавника кнеза, злицког. Војтјех је утицао на народ да напусти многобожачке и усвоји лепше обичаје; али кад у томе није успео, одрекао се владичанства и отишао у Рим (989). Волеслав је послао посланике 6 папи молећи да, се Војтјех врати, а обећавајући да ће га слушати Чеси. Св. Војтјех по наговору папином пристаде да се поврати. Собом је повео из Рима 12 монаха реда бенедиктинског, и кнез Болеслав Ш-ти поможе му, те за њих подиже манастир Брвнов на Белој Гори, код Прага, који и данас постоји. После кратког времена, св. Војтјех опет отиде у Рим, а одатле се крену кмногобожачким Прусима, да их учи јеванђељу; но ускоро сврши свети свој рад 23. Априла 997. Убили су га Пруси. Кнез пољски Болесљав Храбри многим новцима откупио
је његово тедо и сахранио га у Гњезну, где је остало до 1089, у које време кнез Бретислав уђе с војском у Пољску и св. Војтјеха извади и у Праг пренесе. Кнез Волеслав П-ги подигао је одмах поред манастира св. Борђа храм у Војтјехово име. Болеслав је умро 999. народом искрено ожаљен и оплакан у 38 години владавине. Оставио је три сина: Болеслава, Јаромира, и Улриха.
18. Болеслав ПТ-ћи, Јаромир и Улрих.
Бољеслљав Ш-ћи, назван риђобради, предузе владу после свога оца, али без похвале. Пакостан и несрећан, одагнао је браћу, народ угњетавао и у Прагу залудно седео, док му Болеслав Храбри, син Чехице Дубравке, узе најпре Краково, а после Моравску, Шлезију и Оловачву, тако да му остаде само Чешка. Браћа његова побегла су у Баварску 4 он сам морао је оставити земљу, јер Вршавци подигоше народ против њега. За кнеза би изабран Владивој, други Дубравчин син, који прима Чешку од немачког цара Хенрита П-ог, као да је његова (Хенрихова) земља. Кад Владивој ускоро умре, изабраше Чеси за кнеза Јаромира (1008); али он мораде да напусти земљу, јер Болеслав Храбри силом оружја поврати Болеслава риђобрадог, и он све погуби, који га из земље изго-
нише. Чеси незадовољни, ухватише Боле-
слава ШП-ег и послаше Храброме, који га ослепи, па је после сам почео Чешком да влада. Немачком цару Хенриху П-ом није било по вољи што Болеслав Храбри подиже нову снажну словенску државу. По-