Učitelj

ан

У 121 ДР Бј./+ <> од р. рЕнА

ПРЕВЕО Петар Марковић

(ПРОДУЖЕЊЕ).

На послетку и жесток телесни бол јесте једна врста привременог јачања енергије; али због тога, што је бол сувише јак и

вапрасан, и ширење му је ограничено само.

на један мали круг нерава, те је тако и шкодљив уплив његов ограничен на извесан круг. Међу тим такви жестоки надражаји могли би по својој јачини оромне таласе у нервној системи произвести. Кад се коњ ошине бичем, онда он осећа од тога мали бол, али н тај незнатан бол довољан је да у њему изазове већу жи-

вост, а ни мало не шкоди живосној 05:

нергији. Кад се бичем много шиба, онда се услед појачавања новим ударцима про-

изводи жесток бол, којим се може цело“

тело са. свим да изнури.

У овоме закону о болу и задовољству ми имамо кључ за главне облике, у којима се осећања изражавају. Међу органе, помоћу којих се осећања у извесним покретима изражавају, спада на прво место лице, за тим гласни органи, па онда раз-

новрсни покрети целога тела : главе, трупа,

руку, и ногу. У пријатном узбуђењу иди осећању сви ови делови раде; покрети и црте на лицу, покрети руку. држање целога теда — све то показује да је снага у телу појачана. Али најважнија околност | _у овоме очитовању осећања јесте општа ошружност свију мишића у телу: отворен израз лица, слободан и јак глас — све знаци, који показују да су опружни мишићи, који су и највећи у телу, јако надражени. Кад хоћемо да дамо одушке сво1ој снази, ми то чинимо радије испружањем и истезањем теда него скупљањем и гучењем, јер и сама тежина тела у првом се случају носи, а у другом не. При сваком напрезању: дизању терета, веслању,

ходању итд., на првом месту раде опружни _

мишићи. Од њихове масе зависи облик пуноћа и једрина лица, образа, бутина итд.

С друге опет стране, бол (не жесток), невеселост и перасположење чине, те сви ови моћни мишићи малавшу, и с тога видимо, да је и цело држање и израз лица као и целог тела друкчије: сви су делови мдантави и без икакве затегнутости. И ово нам је знак, да су извори мишићве снаге пресушали. Разлика, дакле, између веселости невеселости показује се и на целом телу Са свим је друкчији израз лица ин држање тела код победиоца, а са свим друкчији код побеђенога.

Али од овога општета правила, има и један необичан изузетак, око кога је и велики берлински Филолог Ј. Милер много разбијао главу, а кога није могао да реши ни Чарл Бел. Тај изузетак тиче се израза лица. Јер, док су покрети при радосном расположењу са свим отвореви или јасни и енергични — подизање веђа, помицање усна угла напред — дотле ми налазимо и неке привидне енергичне покрете, који се јављају обично уз бол, као израз непријатности, као што су: спуштање обрва, крштења чела, повлачење усног угла, 0пуштеност доње усне. Но у томе, што

имамо једну групу мишића, која нарочито

много ради. у радосном, и друго која се поглавито креће кад непријатност осећамо — у љоме ми још пемамо никакве противпости, него само две врсте рада. Па опет су бод и радост исто тако велике противности, као што су хладноћа и топилота. Оно чиме се бол изазива, тиме се радост уништава; а оно, опет, што радост проузрокује, то уклања невеселост, непријатност или бол. О тога ни једна теорија 0 Физичким појевама које иду уз духовне, ве може бити потпуна, ако не води рачуна