Učitelj
859
Атина (68.000 ст.), престолница Грчке, | где седи краљ и највише земаљске власти. Варош је ова нешто већа од Београда. али је некада била много већа, знатнија и чувенија, у којој су цветале науке и вештине. Овде сада има више основних, школа: мушких и женских, гимназија, реалака, богословија учитељ. школа и свеучилиште. Ту су највиши судови. У почетку грчког устанка против Турака била је толико велика као једно село. У окоЛини Атине има пуно развалина од старих величансввених грађевина и споменика.
Пиреј (21.000 ст.), два сата од Атине, на мору где има пристаниште, варош нешто мало већа од Ниша. Од Атине до ове вароши иде жељезница.
У северној Грчкој или Тесалији, главне су вароши;
Лариса (18.000 ст) на десној обали реке Саламбрије, у врло лепој и плодној Саламбриској равници; најважније трровачко место у овоме крају, јер стоји на раскршћу свих важнијих друмова, што иду Беломе мору. По величини је колико и Лесковад.
Трикала (до 6.000 ст.), такође на реци Саламбрији, колико Ваљево.
Фарзала на речици Фарсадитису.
У јужној Грчкој или Мореји знатна, су ова. места :
Шпарта, мала варош, била врло чувена, где су живели велики јунаци Шпартанци и њихов Леонида, који
| | на Термополу са 800 Шпартанца јуначки | погибе, |
а некада је | |
| |
Патра (25.000 ст.) повелика варош, већа од Ниша, врло важно трговачко место за извоз.
Триполоси Пиргос итд.
11. Острва. Грчкој припадају још многа острва у Јонском и Бедом мору. Најважнија су у Јонсвом мору: Крф и Занте (са по 16.000 ст.). Негропонт или Евија, врло уско а дугачко острво,. које је везано за суву земљу мостом. На соверо-истоку, су Опораоска острва, међу којима је највећи Скир ; а на југо-истоку Кикладска острва, међу којима је најважније острво Сира са вароши Хермополисом (21.000 ст.) где се налази најбоље пристаниште. И острво Пара где се налази руда мрамора.
12. Подела и управа. Грчка је подељена природно на три дела : Северну Грчку или Тесалију до залива Арте и Вола, Средњу Грчку или Јеладу до коринтског земљоуза, н јужну Грчку или Мореју. Подељена је још на округе и срезове.
Грчка је уставна монархија као и брбија. Њоме управља краљ у договору са министрима, којих има колико и код нас (8). Законе прописује скупштина у договору са владом.
Примедба. Између појединих одељака треба да дођу пропитивања.
Пожега. Цвет. Радојичић,
учитељ.
РАД зЗЕОР ОВА
РЈ
Извештај о раду пододбора учитељског удружења за Лесковац и окољину.
Г САСТАНАЋ АРЖАН 2. НОВЕМБРА 1886. год.
| | | | | |
На овом састанку искупљено је било |
учитеља и учитељица, из вароши и окодине. |
Одма се је образовао пододбор учитељског удружења и; изабрата привремена, управа.
Г. Коста, пралок пошто је укратко 06јаснио цељ учитељ. удрежења предлаже да се који од г.г. учитеља или учитељица избере, који ће држати предавања, из ма