Učitelj

349

У Средоземно море утиче река Ирп. која тече са севера на југ, кроз јужну Грчку.

5. Клима. По што је Грчка најјужнија земља на балканском полуострву, то је и клима у њој врло блага и топла; снег поред мора ретко кад н пада, а н кад падне не траје дуго, одмах се отопи. Само по високнм брдима Пинда, Зигаса, Парнаса и др. клима је оштрија и зима мало дуже траја него по осталим местима.

6. Производи. У брдима Грчке земље има руда сребрених и оловних, а особито је чувена руда мрамора на острву Паросу: Све се ове руде тамо већином и копају. Од биља тамо свуда успевају: маслине од којих се зејтин цеди, лимуни, поморанџе, рогчићи, кестење, памук и пиринач, винова лова, најбољи дуван и жита, која доста слабо рађају, сем Тесалаје, која се сматра као житница Грчке. Од животиња, има доста оваца, коза и свиња, за тим коња и говеда. На много место пате се пчеле и свилене бубе, од којих се свила, добија.

7. Становништво“ њитово занимање. У

Грчкој живе већином Грци, потомци старих

Јелина — Грка, који бејаху некада најобразованији народ у Европи. У северној Грчкој има много Арнаута (200.000) и Цанцара око Пинда (70.000). Народ се бави сточарством, нарочито око планине Џинда, где пасу читава стада оваца и коза, а тако исто и у средњој и јужној Грчкој

нема доста сувата — пространих пашњака, | за стоку. Мање се народ бави земљорад- |

њом, јер је земља неплодна, осем Тесалије тде је земљиште плодно, те се тамо нарочито земљорадњом занима. Народ поред мора запима се и живи од риболова прављењем бродова п бродарењем. 'Трговина је врло напредна, и становииштво по варошима највише се њоме занпма: Грци су врло чувени трговци, а њихова земља и јесте врло згодна за вођење трговине, јер је окружавају велике воде мора, на којима има пуно острва, залива

а пристаништа, где многобројне лађе тр- |

верној Грчкој

говачке стају, полазе и долазе са еспапима, — робом.

8. Вера. Становници у Грчкој сви су православне хришћанске вере, само у сеТесалији, има нешто мало Мухамедоваца. У старо доба, а-то

_је пре хиљаду година, грчки свештеници

учили су христовој науди Србе, јер ови бех, пезнабожци кад дођоше у ове данашње земље, али Срби не разумевајући језик њихов не хтеше се покрстити ни прећи у Христову веру, докле год не дођоше словенски апостоли Кирило и Методије, те им донеше књиге о Христовој науци на словенскоме језику, који они разумеше, јер су њиме говорили. И тако се вера Христова поче међу њима ширити и утврђивати. 9. Настава. Настава је у овој држави доста напредна ; напреднија је него у Србији. Осн. школа има доста, у свима крајевима, у које иде деде скоро три пута више него код час (преко 100.000). Основна. школа учи се 6 годана. Има доста гимназија и других школа, којих код нас у Београду има; а имају једну највишу школу што се зове свеучилиште (универзитет), у којој се уче ђаци, који желе да буду лекари и професори, Ми таке школе немамо у Србији. У старо доба, стари Грци — Јелини, беху најизображенији народ у целој Европи. Од њих се распрострла наука свуда. , Кад дођоше силни и дивљачин освајачи Турци у Европу. почеше нападати не само Грке, већ и Бугаре, Србе и друге околне народе; почеше њихове земље заузимати, пљачкати робити, и палити, онда поче у свему Грчка да опада, док је најпосле Турци и не покорише и заузеше. Њихове лепе спомепике, вештине и библиотеке уништише. И тако Грци посташе турски робови, који робоваху све до 1821 године; а те године усташе па оружје противу Турака, и помоћу европењих владара извојеваше до 1829 себи краљевину и слободу.

10. Вароши. Најглавније су у Грчкој вароши :