Učitelj

јом тече до у Дунав. Донекле је та равница ужа, и с обе стране има повећих узвишења. Али однекле, од прилике од

половине њенога доњега тока, она се шире .

и настаје једна непрегледна равница, сва под житом до Дунава. То је чувени Стиг, чије је и име, веле, отуда постадо што је неки краљ рекао: „ЈЕ, ово је доста, па да стигне за целу краљевину !“

Оно место, где је Млава пролокала ону

косу и пробила се у свој доњи ток, зове се Ждрело, а та сама коса зове се Горњачка Клисура, јер је манастир Горњак одма ту, код 4Њдрела, с леве стране Млавине. Од те клисуре и тога ждрела почиње млавски срез, па до самота Стага. Стиг је у пожаревачком срезу. Лево и десно хвата До на хрпте обе косе које деле Млаву од Мораве и Џека. А преко косе, која дели моравску област од Млавске, моравски је срез. Сад почвњем ревизију.

Ја сам је почео од Петровца. Петровац је варошица у сред среза млавскога на Млави. То је једина варошица у срезу. Погодићете, да је ту и место среске кандцеларије, да има поште и телеграфа , лекара и апотеке, Учитеља има пет, 3 женскиње и 2 мушка. Успех је просечно врло добар, а зграде су школске лоше.

Каменово је село на друму, пб сата. испод Петровца, с десне стране Млаве. Школа личи на меану, јер је баш поред пута, а за меану је и грађена. Од меане школа! То је опет млого пријатније за уво, но у Тополовнику (срезу рамском), где су од школе начинили меану. У Тополовнику кажу: „Од меане имамо кирију, а од школе ништа ; још морамо да трошимо на. њу.“ У Каменову, овде, кажу: „Шта ће нам меана; боље да имамо школу но меану»

Тако вам у свету постоје различна мишље-

ња, па шта ћђете..... |

Штета што је ипак Каменовска школа, била празна до Маја ове године, те ни изасланик није могао наћи никакав услех. Остаје тек овој години да покаже: да ли су Каменовчани имали више права од Тополовничава...., 875

Четврт часа низ друм, па онда још четврт часа од друма у десно, јесте село Трновча. Има. сва четири разреда. Школа је прилична, а успех је никакав. У ову школу долазе деца и из Дубочке, која је источно од Трнавче. Око школе има 3—4 ара красне земље, која је сва зарасла у густи коров. " и

Остављам Трновчу, па се враћам преко Каменова у Петровац, а одатле, сутра дан, опет низ Млаву с леве стране, у Забрђе. Школа је начињена, од општинске куће, али је преправљена доста добро, да. лепо одговара потреби. Она вам сведочи и с поља и изнутра да нешто може да буде добро и ако је мало, и да се и с мањом спремом

наставничком постигне доста само кад се

ради својски.

Остављам Забрђе, које је у једној долини што силази са Запада у Млаву, па се пењем уз ту долину, све даље од Млаве, на брдо. Кад сам изишао по више села, па видео у каквој дубодолини лежи, паде ми на памет да ја у њему нигде јаруге не видех. Одавде ми беше јасно зашто. Све је село обрасло у дивну гору од воћа, а горе, овде, у врх долине, саме ливаде и забрани, па се и највећи пљусак зе“ стави ту, те ништа не оде да рије јаруге и чини штете по равници млавској.

(0 брда сиђосмо у један други поток, па, из њега опет на једно брдо, а одатле у другу долину, у село Добрњу, рођено место нашега. великога јунака из првог устанка Петра Добрњца. Речици добрњској тако је мали пад, да кад мало надође, поплави целу долину, равницу своју, од брда до брда. Још овде и не видите оно дивно зеленило од шума, ливада, забрана и воћњака што га видите у Забрђу, те од мало јаче кише она надође и остави баруштине ; а кад је суша, хоће све да поцрка од жеђи. Те тако, село славнога нашега јунака Добрњца ни мало не чини на вас пријатан утисак, нити се рачуна у здрава села, Половина деце боловала је од кашља великога и шуге, коју сам имао и у оним другим школама довде. Шкода