Učitelj

454

самој природи својој, као што је напоме. нуто, кад је била реч о вољи, поправља себе и служи као руководилац, пошто се најпре истраживало, покушавало и грешило. Испочетка се подешава, греши, изравњава, па тек после на место тих покушаја долази нешто потпуније — представа, покрет и т, д. — и поступно се усавршава и дотерује, п ова осетљивост човековог организма, ово изравњавање и дотеривање непцотпунога и несавршенога, издиже га на висину изнад свију машина. За уобразиљу није нужло, да се извесан глас, који се чује, може одмах, први пут правилно схватити и после одмах баш правилно и репродуцирати ; најпре може тај глас изазвати пешто што ће му само слично бити т.ј. онај који је чуо тај глас неће га моћи потпуно баш репродуцирати, него ће произвести неки глас који ће само личити на чувени. Али сад ту долази осећање несагласности, осећање дисхармоније, које спречује учињене покрете и удешава их друвче, да би се чувени глас правилно изговорпо. Ако и сад изговорени глас не буде једнак с чувеним, онда се опет ти покрети предругојачавају, па се чине други, и све се тако понавља: једни се покрети напуштају и спречавају а други се удешавају и чине, докле се удесе баш они, помоћу којих ће се тлас правилно изговорити. (Тако тим путем и дете учи говорити.)

Ја ћу сад покушати да учипим једно хипотетичко сравњење обе ове ствари нашег течења (скупљања) знања с једне и број нерваних елемената у мозгу с друге стране.

Неки извесан број извесних груписања или координација ми морамо сматрати као различне наше урођене способности. Тако, на пр., урођења су покретања срца, плућа црева, и нарочите модификације њихове при јецању, кашљању и сисању. Ове су радње тако просте и ограничене, да за

њих треба саразмерно врло мало груписања.

пре него што могну потлуно развити свој рад. Сад, кад ми овим простим способностима органског живота додамо веле способности, које су свезане с нашим осећањи

ма и њихово отеловљење у нашим снагама воље па и у самом разуму нашем, онда број свију ових способности расте (увећава. се), у толико више, у колико више ми стекнемо или добијемо извесних способности. Новија теорија вели нам, да су сви виши инстинкти прешли на нас наслеђем од наших предака, који су те инстинкте развили у себи (добили) (а нису наследили). Наше добијене способности оснивају се на склопу нашег нервног апарата. Ја ћу сад покушати да те стекнуте способности од прилике класифицирам :

1) Простије и раније хотимичне способности, које се састоје у намерпој контроли различних покретних делова тела, на пр. руке. Ми нисмо способни још одмах испочетка (т.ј. не доносимо ту способност готову на овај свет но се она тек развије) да извесан део тела на неки одређени начин намерно крећемо, да бисмо тим извесну цељ постигли, него морамо најпре различне покрете да асоцирамо (свежемо) с оном цељи, коју хоћемо њима да постигнемо. С погледом неког јела или са стањем глади, ми асоцирамо извесне покрете руке ка устима. Са осећањем залогаја у устима, ми асоцирамо извесне покрете језика и доње вилице. Ово су груписања или свезивања врло разноврсних појединих покрета и представа. Једна виђена слика са знањем онога, шта слика значи, на. пример парче шећера, и осећање или жеља, која се оснива на сећању прошлости — све то заједно представља извесно стање, и овоме стању мора следовати извесан покрет руке да се дохвати предмет (парче шећера) и да се до уста. принесе, и после свега у устима наступа читав низ покрета. Оснажавање воље или вежбање вољиних снага оснива, се на честом понављању истих редо · ва (низова или група) представа, и покрета, где на неко одређено стање следује извесна група или низ покрета.

2) Мишићна груписања у разним приметама отпора, величине облика и сличних особина. Ова. груписања, огледају се у руци и другим покретним органима и дотичним