Učitelj

ПА

је папином дозволом прашко владичанство митрополијом и завео осем влади чанства олимуцког и у Литомишљу, како би митрополит имао по црквеном закону још две помоћне владике или два суФрагана. Први је митрополит био Арност из Пардубица. У то доба чешки се учило, радило, говорило, писало и чешки језик беше толико важан, да су се странци у

| | | | |

Чешкој настањивали и чешким се пменом поносили. Карло ЈУ-ти умро је 1378. У његово време уђоше у обичај сабори, вели ке скупштине, на које долажаху посланици из свих земаља Чешке круновине. У опште процветаше пе само Чашка, но и све земље с њом спојене. Чеси су у знак благодарности назвали Карла оцем отаџбине, као ни једног владаоца пре тогаз)

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

Читанка за 1. раз. српске осн школог. Четврто поправљено издање. 1885. год.

(СВРШЕТАК).

Пошто сам у кратко напоменуо цељ оваковој књизи и како би је требало израдити; и пошто сам у главноме напоменуо, да ова књига није израђена онако, као што би требало — изнећу мане појединих чланчића,

као и које би чланчиће из ње требало са-

свим изоставити, које поправати, а шта би

још место избаченог требало додати. Почећу редом.

Први је чланчић добар и може остати, пошто му се дода наслов: „школа и ђак,“ и пошто се изостави : «и богу се молити.“ Јер сувремена педагогија не признаје да, је школи цељ: учити децу да се моле богу.

5) Арпост из Пардубица беше спн ритера из Хостише у Четшком Броду. Био је учеп, побожан и милосрдап. Као помагач Карлов стекао је велике заслуге за Чешки народ Прп поди ању храма св. Вита уступио је већину свога пмања, Сироте је помагао где год и кад год је могао. Умро је 1364 г. носле 22. год. владичапског управљања и у Кладској.

благодарпог по жељи сахрањен Тома из Штитне живео је такође за владе Карла ГУ-ог. Родио се у тврђави Штитни код Хенрихова Граца. Кад је походио прашке школе жалио је што се све учи на латипском јизику. Оп је отпочео преводити и писати књиге Чешким језиком, да бп народ који пе зпа латински што научио, Последњу књигу свршио је 1399 и по свој прилини одмах за тим и умро.

„Школски закон “може да, остане пошто се у—њ унесу све ђачке дужности. „Загонетке“ на стр. 5. да паостану, јер нису за 1. разред. Дете узима прву књигу у руке а тражи се да погоди: ко казује гомилу прича. Место ових загонетака узети др. за децу згодније, којих има доста. „Добар ђак“ стр. 5. да остане, пошто се прошири и у њему се потпуније наслика, добар ђак. „Добра деца у цркви“ стр. 6. или са свим да изостане или да се у њему напомене о томе: како деца треба да улазен излазе из цркве и како треба да у њој стоје. Све остало изоставити. Јер дете се не сећа да се и за себе моли коме, а некмо

ли да се моли богу за родитеље, другове па још и за све људе! -

„ Света недеља“ да се мало измени и да се напомене хигијенска потреба, светко-

вања (у колико се то може деци објаснити) недеље и др. празника.

„Празници“ стр. 8. или са свим изоставити иди их поменути само по имену, пошто их деца не могу схватити у оном дсбу.

Чланак „Порта“ да се замени чланком: „Гробље“ у коме ће се у кратко наломенути: шта је то гробље. „Говор“ лептирића, као и шта о томе свето јеванђ. каже треба изоставити, јер се тиме шире само сујеверице код деце.

Песму: „пред богом смо сви једнаки“ изоставити, јер пије за овај разред. Место ове песме узети какву дечију песму.