Učitelj
5
оно што је с правом очекивао. Како
пре, тако данас. Бог ће дати, те ни
данас неће бити последњи пут..... Све што имам то ми је ласкање. Све што је добро, то се удаљује од мене. И то не чини један човек, већ сви људи; то не чини једна класа, већ све класе: странке; то не чини једна општина, већ цела држава... „Зла под небом што су сваколика“, учитељу су прћија на земљи.
то не чини једна странка, већ све
Али што ћу даље • Не тражим ласкања, нити ми оно треба; не тражим доброте, јер немам од кога да тражим ; не тражим ни милостиње, јер ми она не треба: тражим право, тражим оно, што сам заслужио, тражим законску награду за свој труд.
Драги читатељу ! Опрости ми што ти се јадам ! Опростите ми ви који сте у сваком задовољетву, јер ви и немате права да зграбите пушку и да одете у хајдуке, Јадање је учитељу смок у који умаче црни леб, те тиме слади залогаје своје. Јадање је учитељу одело, којим се одева. Јадање је учитељу кров, који га скрива од студи. Јадање је учитељу благо, које оставља својој деци, својој породици.
Све ово данас се још више погоршало, јер смо претрпили нов удар. Да видимо ко га то учини и како га учини.
ж
Године 1886. г. Милан Кујунџић, Министар просвете, издао је један распис, у коме напомиње како те године не може бити ревизије, а из узрока што је у току 1885 школске године био рат, па су учитељи били на војној дужности, Но да не би тиме учитељи штетовали, он наређује да оцена за,
1886, шњ. годину важи и за 188%,.а | да повишицу те ратне године добију сви они учитељи, који су за три (0дносно 4Ф) претходне године имали такве оцене, да могу по резултату добити повишице,
Овај распие г. Кујунџића неправилан је у овоме: 1) Што у закону о учитељским платама нигде не стоји да учитељ мора имати за четири године четири оцепе“) (односно за пет година пет оцена); и
2.) Што би учитељи оценом идуће године добили две једнаке оцене, те би тиме многи изгубили повишице, а многи чак и службе.
Да је овај распис био допста неправилан, тврди други распис, који је издао г. Алимпије Васиљевић.
Г. Алимпије у свом распису вели, да се ратна година не рачуна и да се она оцена, која се добије у 188, школској години, рачуна само за ту годину.
Овај распис г. Алимпија пригрдило је цело учитељство као врло уместан и правичан и било је готово да захвали г. Министру на пажњи, коју је увазао српским учитељима, те тиме задовољио правду.
Али је ово задовољство врло брзо прешло у незадовољетво.... А зар су сретни учитељи да живе у задовољству ' Кад је још то било %
Многи учитељи похиташе да, на основу расписа г. Министра Алимпија, |
потраже повишице, ади гле чуда! Г.
') Јер ако то стоји, ако је то законито, онда је незаконито у распису оно, што он каређује _ да повишицу те ратке године добију они, који су за претходне 3 (односно 4) године имали повољне оцене.