Učitelj

547

о послушности“)

ме

Задатак је основне школе да децу колико обучава у корисним знањима, толико и васпитава; али од далеко је већег зна: чаја по дечији будући живот васпитање нето ли наука.

Сами знамо, да мало остане у дечијим главама од оног што се у школи учило. Многи, који су у младости ишли у основну школу, једва су задржали нешто читања и писања, али ако је дете добро у школи васпитано, оно то неће заборавити; оно

ће то да примењује доцније у својој по-.

родици, и труд учитељев око оплемењавања дечијег срца донеће богата плода.

Претпоставља, се, да учитељ колико обучава толико и васпитава поверену му дечицу. Но често поред труда учитељева у васпитању деца не слушају учитеља, 1. ј. не извршују све оно, што их учитељ учи да чине, и онда учитељев рад пропада, јер на послушности и пажљивости оснива се васпитање.

Децу побуђује на послушност пре свега учитељева спољашност.

Који учитељ има умиљат глас, на чијем се лицу види благост, у чијим се погледима огледа доброта — те учитеље деца ће без сумње пре слушати него оне, који немају та својства. Заповести, опомене» укори итд. — све што помаже васпитању друкчије ће деца примати од таквих учитеља. Али како су та својства доста ретка, "те их не може имати сваки учитељ, то ови морају (а и они први) прибегавати другом главнијем средству, а то је: љубави из-, међу учитеља и ученика >

На то је лако одговорити:

Љубите, па ћете бити љубљени.

Учитељ може и рећи ученицима, да он њих воли, ади много више треба делом

да то докаже. У школи, највише свршетком паставе, треба да учитељ с децом започне говор. Деца ће му тад причати шта раде ван школе, како они о чему мисле, а учитељ тад има најбољу прилику да њихову душу провиди, те да зна куд воде које дете његове мисли и жеље; он треба да се радује чему се они радују, треба да. је често с њима и сам дете, али да не губи из вида, да мора сваком приликом

_ поучавати и васпитавати свако поједино

дете, Ако је које ђаче болесно, не треба да пропусти — ако му је иоле могуће — а да га не обиђе. То ће бити докази његове љубави. Учитељ мора сву децу подједнако волети и бити праведан, јер ништа не огорчи

"тако дете као неправичност.

Неки мисле да дете мрзи учитеља, за то, што га је овај која шут строжије казнио. Не, други је узрок томе.

Дешава се често, да богати родитељи подмићују учитеља чиме год, да би њиовој размаженој деци био блажији при кажњењу. Жалост је то, кад видимо да је данас неко дете било кажњено због неке погрешке, а друго, које је сутра дан то исто учинило, није, само за то, што је то дете каквог трговца, кмета, посланика итд.

Из дубине детиње душе мора се подићи мржња п огорчење на такова учитеља и обично се тог огорчења не може опростити ни у доцнијим годинама.

Још једном, дакле, послушност се постизава само љубављу и праведношћу.

Узвеће, 1887.

Анђелија,

===> е——_——_—_——————

5 Уредништво радо штампа овај чланак и жели да и остале учитељице пођу овим путем.

Ур.

25%