Učitelj

нистар дозвољава, да се отвори школа, ма

да на школској згради нису никакве оправке учињене. Кад се срез ангажује може више урадити за своје школе но општина, као мања јединица али овим није искључена могућност да поједине велике општине могу имати и своје општинске школе, ја сам за љубав унутрашњег уређења школа да буду среске школе.

Фил. Видаковић вели да је мишљења да остану среске школе. Тврди даље да наш народ није нехотан према шкоди. Ако је скупштина вољна, може и примере зато да наведе. Није зато да буду само среске школе, него и општинске и среске, каже да би требало израдити више планова, па да од њих поједине општине бирају један према, приликама и могућности. Среске школе да, буду удешене према месним приликама и захтевима.

ЏП. Никетић вели изнесен је предлог да се као јединица за издржавање школа узме срез, ова мисао није код нас поникла, но је копирана из швајпарске и Аустрије које се код нас не може лако остварити. Тврди да су наше општине доста велике и моћне за издржавање своје школе. Знамо да сада држава води контролу над школама, па трпе оскудицу у свему, а колико ће бити већа оскудица ако се то остави срезу. Мисли да јединица буде општина

и да се смањи број година. Но није ни.

против среских школа, он би био за. среске школе само у том случају кад би сад дошао у срез, па да их он изнова подиже. Предлаже резолуцију: Основне су школе општ. и приватне, али под строгим државним надзором. _ Срећко Ђурић је противан да држава, располаже школом као до сад. Спомиње _распис г. Министра просвете који се са надлежног места констатује да нам народ _у времену велике новчане оскудице радо жртвује сваку пару на школу. Наводи за пример срез драгачевски који је својом сопственом иницијативом решио да све школске зграде у срезу зида срез.

За остварење овога срез је уз два пореза покупио по 1 дин. од сваке пореске

гдаве- Г. Министар просвете ову је ствар похвалио и одобрио, а и г. Министар Финансије није био овој ствари противан, но ју је шта више и он похвалио: али с погледом на данашње Финансијско стање народа забранио је даље купљање приреза. (лаже се са Н. Р. Поповићем, јер је лакше сиромаху за 15 год. дати по 4 дин. и на тај начин стећи ваљане школске зграде, но да их саме поједине општине укидају · Ор. Лазаревић, Видаковић је њазао много од онога што сам ја мислио казати. Ја сам за то, да школе буду општин. и среске, јер је лакше срезу подићи добру школску зтраду. Општинске да буду у већим школским општинама које могу да подижу добре школске зграде. Мислим да се неће по“ јављивати ове тешкоће кад их већина издржава а то је срез. Прима, редакцију одборске мањине, с тим да школе буду и општинске. Б Сава Савић вели де је био у два среза у којима су среске шкоде, по том је био 7 срезу темнићском, где су школе општинске

_ па је видео да су среске школе много

уређеније и напредније но општинске, зато је за среске школе.

Никић. Одеудно је противан овим школама, а за среске је школе.

Панта Симић се чуди како многи говор-

ници хоће да се место садањих општинских

школа заведу среске којих би било у срезу по 5—6 и онда би деца морала да иду по 4—Б час. да до школе дођу. А завести интернат са малом децом није могуће, јер нема, ко да води надзор над децом. У овом случају школске општине изгубиће најсветије право, изгубити своје шкоде. Доказује да има. гл добрих општина, које потпуно издржавају школе своје. Није за среске школе ни из Финанцијских разлога, јер би онда многе данашње школске општине остале без својих школа, ма да имају врло добре школске зграде.

Урош Благојевић. Одборска је већина, овако мислила: дасе договоре више села, па да подигну себи школу. Та ће села чинити школску општину. Где су села сиротна ту да је држава дужпа подићи школу. Ако