Učitelj

шта да рекнемо за оне, који природу изучавај из књиге и у оном П. разреду, у ком се изучавају животање добро познате као домаћа стока% Исто тако, противан сам и оном шаблонском описивању, које је већ досадно слушати, а хоје депа са свим механички изговарају. Шта више, и при самом предавању не мора се почињати предавање баш описом, кад деца знају тело те животиње и биљке. У том случају, опис може се учинити само да се види да ли сва деца добро познају тај предмет и да ли умеју да. речима јасно престеве што знају. А кад се говори о непознатом природном предмету, онда се он мора најпре показати и описати, јер је то нужно за оно остало што има о њему да се каже.

уЈјаски трагови уџбенвка опажају се на томе што се све зна као вода« — вели овај г. надзорник. Код оног оноликог говора на Учитељској Скупштини, и код онолисог писања о употреби учебника, кад се учебник наопоко употребљава и после тога, значи, не водити рачуна отоме, не покоравати се разлозима, значи, обртати главу од истине, неићи за напретком. Кад се неколико пута јасно каже, да се учебник употребљава после предавања у цељи, да се то одржи у памети, а не да се “з њега учи, па се ипак тако не ради, онда не вреди. ине треба,о том више ишта говорити!

Односно цртања каже: „Црта се у свима школама лоше. Наставвици не умејући ни сами пртати, остављају деци да раде како знају, без надзора, без поправке. Негде је у великој употреби лењир и гума, а од цртања слободном руком нема ни трага: негде су цртанке постале ушараљке«“, по којима деца шарају шта које хоће и како хоће«. Овоме не треба никаког даљег коментарисања.

Жалосно је, и за осуду је, ово што је овај г. надзорник налазио, да се по неки наставници и сад служе ујдурмама разним, само да добију већу оцену. Ово је само по себи жалосно, али још је жалосније што су (каже) то радпли млађи, школовани учитељи. Ја сам, при прегледу једног претходног оваког извештаја, казао што је требало против ове спреме само за испит, разним научевум рачунима, причама, питањем одређенех чланака, ит. д., с тога сад и нећу више ништа о том ни говорити, сем ове вапомене.

И овај г. надзорних, каои мпога друга г. г. надзорници, тврди, да је овај програм опширан. Он је ово на неколоко места изрекао. Од свију тих места, наводим само ово. „Наша је основна школа претрпана многим предметима; програми су из појединих предмета врло опширни; све су то тешкоће које треба отелонити, па онда тражити бољи успех,“

На другом месту вели: „Ако је основној школк, како ја, мислим, циљ да шири писменост у народу, да своје ђаке научи читању, ги-