Učitelj

183

У |. разреду од 26. ученика било је: 3. одлична, 8. врло добрих, и 7. слабих.

У П. разреду од 26. ученика било је: 1. одличав, 8. врло добрих, 12. добрих и 5. слабих.

У Ш. разреду од 7. ученика било је: 2. одлична, 3. врло добра, !. а добар (кога је г. ревизор наградио књигом) и 1 слаб (који није походио школу 9. месеца, а кога је г. ревизор на молбу родитеља, ослободио).

Ја мислим да према оваким оценама нисам био благ и галанте као што ми г. ревизор пребацује да сам бајаги махом благо оцењивао своје ученике и већини подавао одличне оцене, не би ли му њима засенио очи. Г. ревизор добро зна да се оцене дају сваког месеца — а не само пред ревизију и да ту не може бити благости претеране. Одбијам од себе то подметање. Јадна би и жалосна била школа и њен наставник, у којој не би од 59. ученика било оспособљено 245. њих за прелазак у старији разред, само ако је целе године био здрав, и ако није било прекида у настави због какве заразе. Код мене бар прошле године није било ни једног случаја. А да лисам ја према горе изложеним оценама преко мере благ, — нека каже јавно мнење. |

3. Г. ревизор ме коре и пребацује да је било нарочите спреме и „ујдурме“ и то због једног случајног преко године предаватог комбинованог задатка. Не стоји да сам — бајаги — ушарао очима, — него кад сам приметио да је задатак познат, — забранио сам решавање истог. Г. ревизор видео је да ја пред собом нисам имао ништа више, до програма и ручне учитељеве књиге рачунипе одг. Ст. Поповића. А познато му је и то: да ја по програму нисам мораб ни радити у 1. р. до 20. но само до 10. Али почем је рад до 10. врло скучен, радио сам до #0. и то без икаквих ујдурма. Ну,

кад је и ако је г. ревизор приметио и посумњао бајаги — на неку припрему и ујдурму, — (којој се ја никад не би умео сетити ни корисно исту умео употребити) — за што г. ревизор по да“

том му упуству не предузе испит сам у своје руке:

Г. ревизор је видео из списка, да сам ја предавања закључио 29. Маја идо 31. истог, извео све оцене и завео у спремљени списак. Предавања, по часовима нису држата, само су деца била на окупу. У очи Божића, не гоји се прасе. Код мене је та девиза.

Одбијам од себе и помишљај на ујдурму као једну прљаву и недостојну практику — а камо ли да будем још и вршилац њен.

Никад се њоме нисам ни у ком случају ни послу служио, а још мање у овој светој дужности. — Хвала г. ревизору на подметању. Где је било ујдурме у једној или две школе он није опазио !..