Učitelj

ПОЈАМ И ПОСТАНАК ДЕСЕТНИХ РАЗЛОМАКА,

(0 ДЕСЕТНИМ РАЗЛОМЦИМА (БРОЈЕВИМА), У СВЕВИ С познАаВАЊЕМ МЕТАРСКИХ МЕРА,

мел—

Шта је овог — То је метар. — За шта је метарг — Метар је за мерење. — Како се према томе назива метар; — Метар се назива мера. — Шта се њиме мериг — Њиме се мере дужине: платна, сукна, штофа, материје, плацева, улица, њива ит. Д. Има ли већих мера, за мерење дужина, од метраг — Има. — Како се зову оне веће мере2 — Зову се: декаметар, ектометар, километар и миријаметар. — Шта је декаметар; — Декаметар је мера од. десет метара. Шта је ектометарг — Мера од сто метара. — Шта је километарг — Мера од хиљаду метара. — А шта је миријаметарг

— Мера од десет хиљада метара. Ове веће мере дужине, као што су, ектометар, километар и миријаметар, не праве се нити постоје у истини, него се само у рачунању спомињу и употребљују: а све

остале мере, од декаметра до милиметра, јесу истинске и постоје у ствари.

Дели ли се метар на које мање деловег — Дели се. — Како се зову ти мањи деловиг — Мањи делови метра зову се: десиметар, сантиметар и милиметар. — Шта је десиметарг — Десиметар је десети део метра, или: десиметар је мера, која је десет пута мања _ од метра. Шта је сантиметарг — ОСантиметар је стоти део метра. — Шта је милиметарг Милиметар је један хиљадити део метра. Колико има у метру десиметараг — Има десет. Колико има сантиметара% — Има сто. — А колико има милиметарад — У метру има хиљаду милиметара. Метар се дакле дели на: десете, стоте и хиљадите делове. — Како се зову десети делови метра; — Како се зову стоти деловиг — А како хиљадитиг — Милиметри.

Шта је то квадратни метаро — Квадратнн је метар мера, која. | износи један метар у дужину и један метар у ширину. — Да ли се прави, и постоји ли квадратни метар у ствариг — Квадратни се метар не прави, нити постоји, но се само у рачуну тако назива. и употребљава. — Какав би у истини изгдедао квадратни метар — Изгледао би као табла, која има у дужину иу ширину само