Učitelj

219

собности. За ово је нужно да знамо које се од њих најпре појављују, да знамо одредити време у које оне достижу максимум енергије, и да одредимо односни степен њихова развића у разне епохе живота.

Рафаилу је било само 22 године кад је сликао Сијенску благајну, а у 20-0ј] години израдио је најглавније своје фреске: Тајну вечеру, Атинску школу, Парнас и Правосуђе. Његова узвишена фантазија могла се развијати до неодређених граница, и ако је мало времена утрошио на, добијање знања, која су му потребна била за произвођење ових главних дела. И тако је овај велики вештак развио свој таленат између 25—21 године до највише тачке

Мозарт је отпочео још раније ; он је већ у седмој години писао своје прве композиције: у 19 години написао је прво своје драмско дело: Ја Етрфа Бетрћсе, а у 36 години завршио је своју сјајну каријеру.

Блез Паскал, један од најдаровитијих људи, био је геометричар још у 16 години; за тим је постао по реду најпре велики математичар, после природњак, писац, први беседник и најпосле велики мислилац ; и сав овај сјајни живот завршио се у 39 години! Паскал је проживео две године више од Рафаила и три године више од Мозарта. Овакви случаји показују, да веома, брзо развиће уображења.

штетно утиче на физичку снагу.

Млоги се чуде тако раном развићу математичких способности ; но таквих је примера веома много. Тако: Лагранж је у 18 години написао најоригиналније своје саставе. Њутон је био у 24 години, кад је објавио свој проналазак, који га је после прославио. Ми смо навикли да гледамо на математичаре као на људе, у којих није уображење ни мало развијено, међу тим, нема ни једне науке, као што је математика, у којој би за важне проналаске требало толико великог развића фантазије. „Ја сам употребио много времена на изучавање апстрактних наука, прича чувени Паскал, али сам изгубио вољу за њих, пошто није било људи, који су разумевали ове науке. Кад сам почео изучавати човека, ја сам увидео да он није створен за апстрактне науке, јер изучавајући њих ја сам се млого удаљавао од мога позива, и то више од оних, који нису посвећени у математику. С тога сам се надао да ћу наћи другове у изучавању човека, по што је то знање свакоме нужно. Међу тим, ја сам се преварио.“

Изучавајући математику пре Философије, Паскал није хтео да угађа друштву, већ је просто следовао законима његове сопствене организације. Такви слободни умови, као што беше он, нису способни да чине уступке. Паскал је најпре дао на вољу своме уобра-