Učitelj

230

Сем овога и међу друговима развија се „суревњивост“. А особито се ово развија онда, кад од лошијих другова са мањим трудом, добије већу оцену, но што треб«. Те тако постану разне зађевице и клеветања. Оволико сам имао казатио утицају оцене на моралност учитељеву.

Казао сам даље, да се ревизорским оценама убија учитељ и материјално. А ево како: Неки учитељ имао је три године по „%“, и случајно четврте добије „2“, као што може бити и бива, губи одмах право на повишицу. Или неки учитељ имао је 2 године по ,4“, две по ,3“ и пете, ако добије „2“ губи опет право на повишицу. И тако до год је жив остаје на једној малој платици. Али све то није ништа према овоме: кад један учитељ из рђавог случаја добије два-пут узастопце слабу оцену, то по закону освовних школа буде одмах из службе отпуштен, па после са неколико деце јадан гладује и потуца се од немила до недрага. ЏПитам, сад вас, има ли горег убиства од овог2 Толико о том материјалном убиству учитеља. А сада да пређем на праву тему.

НЕ

Какав треба бити надзор: За сад ниједан не може бити против надзора, нити ће бити; јер нас учитеља нема само из једне стручне школе за тај позив, но их има из разних, а највише из више женске школе, Богословије, па чак и из гимназија или реалки, који су једва свршили П!-ћи раз., и који према томе једва знаду саме предмете, а камо ли да раде по педагошко-психолошким правилима, и да испуне цео програм тачно и савесно. Истина, они зато нису криви, него је криво само друштвено уређе, које им није дало услова за даље оспособљавање по школама, али не треба ни настава, због њих да рамље.

Што се тиче богослова, њих има подоста за учитеље, и има их који се труде, те постигну успех у настави и одговоре задатку основне школе. А има их и такових, који су дошли у учитељство, пили да се мало проведу у животу, док их није оковала чита и мантија; или опет, док се не нађе какво боља парокија, одакде с презрењем гледају на учитељство. Поред овога и многи истерани порезници и практиканти привремено приме се учитељства, само због оног малог новца, а иначе ништа не раде, јер нема који, да их преко године контролише, него су сами вољни, сами невољни. Поред овога, не мисле ни остати у истој служби, па зато њима ни бриге није за оцену, колико ће добити. Они, т. ј. порезник, или