Učitelj

312

Зар неби било довољно рећи: сувремена педагогија нема тачног појма о васпитању 2 Него да видимо прво, да ли и то баш постоји. Писац вели да се «васпитање врши тиме, што ће се индивидуални организам поставити у таке прилике, како прпродне у опште тако и социјалне, из којих ће по законима свог бића аспмиловати само оне елементе, који ће, уткани у нашу природу, давати резултате, који годе постављеним цељима не само индивидув но п народа, а кроза њ и човештва. Према томе реч васпитање или има овај приправнички значај, или га нема никако. Ту не може бити говора о стварању и прерађању“ (с. 23). Већ из овога се види да писац за сувремене педагогс мислп да они удетињасто узимају да су кадри из своје педагошке Фабрике са сићушним својим методама изСацивати, као из бојаџиског ћупа, добре људе, срећне народе и т. д.< (е. 29). Међутим, у самој ствари, то није истина. И сувремена педагошка наука гледа на васпштање готово тако исто, као ли г. Миловановић. За пример да узмемо Дитеса, за чију теорију шисац вели да је то љу»у писку руку аристократска педагошка утопија и бесмислица“ (е. 64). Литес у својој „Теорији педагогије“ воли да васпитање ваља да се занима тиме, да у човеку „развије све оно, што је већ природа у њему папред одредила“ (стр. 248. у српском преводу). Даље говори како васпитоње нема само једне цељи, ве! има више, али ума на послетку човек имао само једну једиту последњу цељ, којој све остале ваља да служе, ипред којом све друго ваља да устуџа, опет не може бити задатак васпитању да оствари ту последњу цељ, него само да спреми човека, да је кадар буде остварити«“ (с. 248). Зар то није оно исто, што и писац вели — како васпитање има само приправнички значај2г И зар ту има где год спомена о стварању и прерађању 2

Писац дакле нема право, што онако насртљиво напала на сувремене педагоге и њихову науку. Могло би се само приметити, да, нема места оном начелу данашње педагогије, по коме се у једном човеку у исто време могу потпуно развити све способности (хармоничко виспитањеј. Јер да се н. пр. телесна снага савршено развије, треба сва пажња да се обрати на пеговање телесно и све време да се употреби на телесна вежбања, а ту онда врло мало времена остаје на развитак ума; исто тако и обратно, да би неко постао ваљан мислилац п озбиљан научар, треба све време да употреби на умну радњу, а тад ће, разуме се, бити у неколико батаљено телесно васпитање. Могу се у исто време подједнако развијати све људске способности, али само успех ће бити средован, а неће ви "тело ни дух бити усавршени онако, како педагогија вели да се може. постићи хармоничким васпитањем. Дакле на тој и на још по пекој