Učitelj

349.

Ја често посматрам у једној крчми, како се један прилично велики пас, који је обучен да лови пацове, и једна велика мачка у шали једно с другим рву. Изгледа као да су најбољи другови. Да ли су они њихову узајамну ненаклоност, антипатију, савладали разумом пли умом" За цело не. Па од куд долази то да се они тако. добро слажу: 8

Један стари учитељ вели, они то чине као деца у школи, они се слажу, јер морају за то, што хоће да, се: играју и забављају. И најгоре забављање милије им је, но ли баш никакво. За тим они су заједно већ и навикли, а навика је гвоздена кошуља,

Ми смо говорили опширно о овом предмету, у том нам се приближи и газда од крчме и даде нам разјашнења о обема животињама. —- Оне су у почетку имале врло јаку ненаклоност једно спрам другог, рече крчмар, она је сад само ослабила, но није се искоренила или да се је претворила баш у наклоност — симпатију. Пав мрзи још и сад мачку и мачка мрзи пса. Ја то могу често да видим, кад туђе псето или туђа мачка, "дође у кућу. Кад су се год обе моје животиње свађале, ја сам их обоје подједнако казнио. Пред мојим очима, нису сме16 више да се гложе, и то из стра. Учиниле су џримирије. Но кад год су биле саме, продужавале су и даље рат. Онесу и сад к томе наклоњене, али не у такој мери као пређе. |

— Прво је било вашим присиљавањем, рекох ја.

= И друго присиљавањем нужде, додаде крчмар. Ја им дам у једној чинији њихову храну. Глад их начини дружевним. Ако се над чинијом свађају, ја узмем чинију. Ја посматрам тачно и казним онога који почиње свађу тиме, што њега. отерам од чиније, а онај други сам једе. Ово је много користи донело. Оне прогутају узајамно. њихову мрзост, нико неће да. почне кавгу. Онда долази друга нужда. Хладноћа гони их у собу, траже топлоту. Овде су увек пред мојим очима и носе у њиховим срцима,