Učitelj

354

их је учио. Пре свега у материјалном погледу не губи ништа, а то и јесте најглавније и најважније за њега, јер је његово материјално унапређење регулисано и осигурано нарочитим законом, који нема никакве свезе са успехом, који он код својих ученика постигне. Па иу другом погледу наставник средње школе не губи скоро ништа због неуспеха код својих ученика. Зар смо мало пута имали прилике, да чујемо како се неки наставник чисто са неким апетитом, а већ да му је савест чиста и мирна то се по себи разуме, хвали како је једног часа забележио по 8 — 10 двојака или јединица! Није реткост, да по читава половина разреда падне на годишњем испиту из по неког предмета и остане да понавља испит из тог предмета, па и опет таквог наставника за то ни глава не заболи! На против он ипак сматра да је своју нас"тавничку „дужност“ савесно и поштено извршио, јер га за то нико и не прекорева а повишица му је сигурна сваке шесте године, па

ма му и сваке године и по десети део ученика остао да понавља

разред. Поред тога такав вам наставник и даље важи као вредан и способан радник у школи, који је још и ревностан са особитом вештином у наставничком послу! И што је најглавније такви примери нису данас ретки. Прошле школске године било је случајева, ако смо добро обавештени, да је у палилулској гимназији у Београду из по неког предмета по читава половина разреда пала, на, годишњем испиту. Све ово, што смо довде навели тврди, да наставник средње школе ничим није тако јако обвезан за повољан успех код својих ученика и да не мора о томе да води оноликог рачуна, колико је то дужан чинити наставник основне школе. Дакле, наставник основне школе не сме никако и ни у ком случају, да губи из вида успех код својих ученика, док наставник средње школе не мора о томе да води великог рачуна. А у томе, по моме мишљењу, и лежи тежиште целог овог питања. Тиме се самф и да објаснити различно поступање у одржавању реда у школи код наставника основних и код наставника средњих школа; тиме је објашњен и онај згоднији и за наставника средње школе лакши положај у овоме питању од наставника основне школе; тиме је на послетку објашњено: како тои откуда је то, да наставници средњих школа имају више начина, путева и средстава за отклањање неприлика и незгода, које се неминовно јављају у школи при одржавању реда, ну што тиме располажу наставници основних школа. Ови други везани су зађачки успех и њега имају непрестано у виду, те и пазе да се само о њега не огреше, па ма се о друго што и огрешили, као што чешће и бива; они први опет нису скоро ничим везани за ђачки успех, те због тога и не пазе

И А