Učitelj

361.

Колико су у Шпарти ценили јачину и снагу, види се по томе, што су одмах по рођењу прегледали децу, и слабу су бацили у реку или провалу, као неспособне чланове друштва. Шпартанско се је васпитање одликовало великом суровошћу; они су децу од ране младости навикавали тешком војничком животу. Главна гимнастичка упржњења за ту цел била су: борење, вежбање копљем, мачем, стрелом, јахање и пливање. Будући гимнастика у оно време специјално војна, била је она у једно и медецинска, јер је развијала снагу, здравље и лепоту. Упоредо са војном екзистирала је тада још једна врста гимнастике — атлетска гимнастика, Главна цел овој беше, да спреми хероје за народне игре и бојишта. Утицај ове на здравље и снагу људску није био баш благотворан. Атлети, који су се једино посвећивали, вежбали су своју снагу једино у тој цели, а с тим су лишавани били породичног живота што је било од рђавих последица по њихов организам, те је ретко ко од њих и доживео пристојну старост. То су још онда опазили, ча то је и устајао противу ње Хипократ, Гален и др.

Медецинске гимнастике, т. ј. такве, каква се данас признаје, ако је и било још онда, она је била тек у своме зачетку. А они који устајаху против атлетске гимнастике, с друге стране опет, доказиваху потребу медецинске гимнастике,. т. ј. вичући против злоупотребе здравља и снаге, сматраху, да је веома потребно чување злравља и правилно развијање тела до знатног ступња. У реду тих бораца налазимо имена Хипократа, Галена, Офибаза, Дијоклвна, Асклепијада и других. У Шпарти је било основано и неколико гимнастичких завода; а свистајаху под управом једнога гимназијарха, чија је дужност била, да пази на правилан рад гимнастички, а нарочито, да ли сва гимнастичка вежбања одговарају узрасту и снази учениковој. Гимнастици су се вежбала како мушка тако и женска, деца за се, а у извесне дане сви су се скупљали и ту су се заједно надметали у разним великим играма.

У Римљана видимо такође тежњу, да створе здраве и јаке војнике, па за то и деле гимнастику навојну и атлетску. Њихова, војна гимнастика имала је исти карактер као и грчка; војничка вежбања разним оружјем , заједничке радње у једно време, непрестано кретање војске с једног места на друго створило је онакве римске војнике, какве познајемо из историје. Римски војник могао је да пређе на сат преко 6. к. мет. а уз то да носи на себи терет од 9457 к. гр. Најважнија беше гимнастика у Римљана пливање. Они су то сматрали као најзгодније средство за развијање снаге и чврстине у мишићима. Вештина пливања тако се била одомаћила код свију класа, да су Римљани желећи да окарактеризују