Učitelj

384

= Није!.. Није!.. Ево нема зуба.

— Да. То јест нема она два велика, отровна зуба, нити има оних жљездица за јед, а онако има у вилицама пуно ситних зубића, само што су они тако ситни, да не могу да се виде оком. А гребни-де прстом, Никола, по овој доњој вилици .. Осећаш, како гребе%.. Ову змију сме да увати свак руком живу. Како се зове ова змија 2

— Водена змија . ·. Кућња змија.

— Господине, ево јој га жалац.

— Није: „ево јој га жалац», но „сво јој жалца« — поправих. — Што видите — наставих — какоје мекан. Баш добро, Ни-

кола, што си га извадио. Ево вам га, па се сад уверите сами, да. змије не уједају жалцем, као што прости људи мисле. Ово јој је језик. И како може овај меки језичић, да пробије кожу %! — —

Деца осташе расматрајући, а ја одох.

Мало по том гракнуше деца опет: "

— Ево змије!... Ево змије!... Гледај колика је! .. Ено је, завуче се под дрва!.. Зовте господина, да је увати!...

Нико не хте да ме зове, но рекоше само: Не дирајте је, бре, док не дође господин!...

Ја све то слушах.

Почех, да се двоумим. Шта да радим2 Никад до сад нисам ватао живу змију рукама, а врло нерадо и мртву. Вата ме језа, чим је се дотакнем. Шта ћу Нећу смети... Али — несме се не смети! Ја сам тврдио и на предавању, а за пакост и мало час, да се то сме. Истина је, рекао сам пре при предавању, да је тугаљиво, и да ја можда не бих смео. Али то је било још јесенас. Деца су то заборавила. Па сад2 Сад ће изгубити веру у мене, а тиме и веру у моја предавања, у моје поуке. Вера, вера! ... Не. Не сме се не смети; ја морам! — одважих се. Да нисам бар мало пре поновио, да ову зију сме свак уватити, па ајде, де. Ал овако |. МЕ мора се о — =

Таман ја у тим мислима, а деца гракнуше опет:

= Ево још једне!.. Ево, евот... Није; то је она иста!... Чича Алекса, ево змије; оди је уби!. . Не, не; господин бе да, је увати! Господине!,.. викну сад један нестрпљивко.

Кукавица — не одазвах се!

а 1] децо, да знате ви, како је вашег господина страх ! — узданух тешко. Ал вера!.. тргох се. Она верују у моју науку, а ја“ .. Кукавица! .. Та ваљда нису луди они што пишу зооло-

гије. Али, ако буде шаран, ил камењарка, а ја не спазим добро: · ·. Па шта% Забележиће се бар, да је један учитељ хтео да по-