Učitelj

393

знају и не могу га правилно оценити; они не могу тачно да процене све прилике и околности, у којима се налази основна школа, не могу, да измере све, што треба узети у олакшицу или отежицу наставнику при оцењивању успеха, они нису и не могу бити начисто са тим: какав се успех може постићи и какав би успех требало тражити у једно — дво — тро и четворо-разредним основним школама са једним наставником ; они не могу да оцене, колико може да изгуби основна школа тим, што није редовно радила, нарочито с погледом на време, кад није радила; они не могу да увиде довољно тешкоће, од којих врло често; пати основна школа због неуредности школских одбора ; не могу да урачунају све сметње, којима се бори наставник у местима, где се погрешно говори ит.д. и т. д. — Они тосве не могу, јер нису били никад у таквим приликама да то сами искусе. А одте њихове неспреме и неразумевања свију побројаних околности пати и школа и учитељ.

Што су ревизори у последњим годинама у својим извештајима напомињали доста знатан напредак, то сене сме толико приписати томе надзору који постоји, колико многом труду самих учитеља, који су оснивањем „учитељског удружења“ почели издавати и лист друштвени, који много доприноси напретку школа, а и зборовима, који се држе у цељи обавештавања и узајамног споразума у раду школском.

Према свему овоме, што овде наведосмо, види се да данашњи надзор не доноси оне користи школи, које се од њега очекују.

С тога смо мишљења: да би данашњу ревизију требало заменити сталним стручним надзором.

Сад је на реду да кажемо: кога би требало постављати за такве сталне школске надзорнике, и како би се извео тај надзор.

Човек, коме би се имао поверити овако важан посао у држави, морао би имати ове особине: ај да је довољно педагошки образован, 6) да има искуства у том раду и в) да је савестан.

Педагошко знање показало би се полагањем испита из педагошке групе (Педагогије, психологије и логикеј, према програму, који би прописало министарство просвете из те групе предмета.

За спрему ових ревизора ваљало би установити нарочити курс на Вел. Школи, који би трајао две године.

Искуство у раду школском добија се самом пракгиком у школи; с тога се тражи да је кандидат свршио учитељску школу у Србији и био најмање 8 година врло добар или одличан учитељу Краљевини Србији.

Треће опет зависи од самога образовања и карактера лица, које се бира.