Učitelj

409

свакако ће се наћи у неспоразумљењу, јер писац није дао готово никакву тачну дефиницију самога сна, но се задовољио свакидашњим од говором, који нема ни мрве научне важине, и којинам апсолутно ничега новог не показује: „То је, вели он, стање, које периодички прати нап живот; потреба тела да после умора одпочине; и да све то (од куд сад »еве тоб кад је реч о сну, а не о усвему том«2!) указује ону тесну везу узајмице међу духом и телом“. Желели би знати: ко се може задовољити оваком дефиницијом сна Шта би изашло кад би је аналисали; Недостатак је овде врло видљив; и надамо се писац нам неће замерити, што му овде мало пребацујемо. Још ће неспоразумљење код лајика бити у толико веће кад прочита на једном месту књиге: уу сну су радње ума стале«, а одма за тим на страни 13 наилази гдз се говори о многим представама. што смо их преко

дана добили у свези са сном:... уСве су то различне представе, и свака има услова да се понова јави у нашој свести у сну, као и у будном стању“. — Речено: «у сну свест не ради“, а овамо опет:

„свака представа има услова да се понова јави у нашој свести у сну. То значи: у сну свест не ради, али — и ради, јер где за нешто има услова ту мора бити и учинка. А како то може да буде“ Како да се разумег Ми морамо за једно или за друго да се одлучимо, јер обоје у један мах је нелогично по здравој памети. Па за које ћемог — Ту сам бога ми писац не даје никаква упутства, но нас оставља за дуго у двоумици да се ломимо «ком ћемо се приволети царству«: али ми држимо да је то требао г. писац урадити, кад је томе баш и место овде било. И неулазећи даље и дубље у расматрање те психичке појаве, он прелази даље на снове ујер су опи за нас далеко интересантнији“ додајући само како наука не знајући права узрока овој појави прибегава претпоставкама или хипотезама, (реч наука је овде и на више других места са мало н написана, док опет може се наћи на неким местима да се пишем са великим Н. — Чија ли је то погрешка 2) — И ако писац држи »да би га сувише далеко одвело да нас упозна ма и само са најважнијим хипотезама и узроцима сна“ ипак, држимо да је требао то да уради. (У осталом баш и нема толико хипотеза, колико би читалац могао извести из речи пишчевих). Могао је бар напоменути да он повраћа мозгу, чулима и свима органима способност делатности т. ј. доводи у склад наш целокупни организам, и опоравља га од дневне изнурености са психичка и Физичка рада, дајући му увек моћи издржљивости за време будна стања наше душе. Његово Физиолошко значење за наш духовни и физички живот у будном стању од несумњиве је важности; Физиолошки процеси, који се у то време у организму врше оспособљавају нерве да примају утиске спољна и