Učitelj

411

„Ласно ти се санку досјетити... »Што је пао горњи капак цркве „Земљи пао, потро иконе

„То ће доћи Асан-ага, с војском »Поробиће нашег намастира,

2

„Поробиће ватром попалиће „Игумана мене погубиће« и. т. д.

И заиста;

„Таман они у ријечи били“

„Ал ето ти Асан-аге с војском“... ит. д. “.

и пророчанство архимандритово које је из сна прочитао испунило се. Сличних примера има врло много у нашим народним песмама...

У сновима врло је интересантно то, што ту сваки има егзистенцију свога. засебног, нарочитог света. Вредно је запитати : зашто су снови такве природег — У будном стању сви имамо један општи свет, док је у сновима са свим другачије; ту сваки има по један свет за себе. Будно стање и све појаве у њему за све су једнако схватљиве; туна одмерујемо све неком општом заједничком мером, која за све подједнако важи; у сну је та заједница односа прекинута; сваки за се има интереса у својим сновима, и они су њему свет у то време... Мислимо, да нема тога. који не би признао да су га сопствени снови ма кад год у животу бацили у недогледну пучину размишљања о њима. Шта је то што нас везује и интересује за наше снове Кад сањамо, врло често, оно, што је у ствари са свим тајанствено, необјашњиво, изгледа нам у сновима обично, а често опет што је свакидашње и обично, дође нам у сповима као недокучна тајанственост. Од куда та својства сновима; — Знамо сви готово, да није пишта обичније него сањати, а опет, ништа нам не изгледа загонетније и необичније него оно што сањамо... Ко се не би сећао стотине својих снова где је био оно, што будан, ни замислити није могао; где је у мислима радио оно, што би, као будан сматрао за нелогично и лудо! Снови не знају за законе и логику. Ту један Фијакериста или хамалин постаје краљ, и то не обичан као и сви земаљски краљеви, но има крила при том и козје ноге још или тако што; у сновима шуме и брда, домови и цркве оживотворавају се, говоре, мисле, пуше, свирају, играју и т. ДА. бабе постају свеци, или се с њима срођавају; шустерски шегрти бивају краљеви, а владаоци постају бедни просјаци ит.д.ит.д Оно што

6) (Српске народне пјесме. Скупио их В. О. Караџић Јадранин из Тршића а од старине Дробњак из Петнице, Књига трећа, Прво издање, У Липисци 1823.