Učitelj

413

Ово што смо довде рекли о сну потврђује и мишљење самога. писца, да можемо спавати, а да ни о чему не сањамо. Но никако нисмо гледишта да се у сну, спавању радње не врше. Ми истина не знамо да смо сањали и шта смо сањали; али то ни у колико не доказује да нисмо у опште „ништа сањали, јер оскудица у нашој свести на сећање онога што је свакако било. а ми само не знамо, није никакав доказ да то у ствари није никако ни било. Из овога,

се мора извести да, бивају Физиолошки процеси, а по њима и психолошке радње за време сна, али наша свест о њима никако и ни–

шта не зна...

Приступајући ближе још објашњењу постајања снова, писаћ предавања упознаје претходно слушаоце и читаоце са другим псикичким појавама, које су у врло тесној, родпичкој вези са процесима сна и снова и који имају врло велика уплива на њих. Уповоривши на ту заједничку узајмницу психичких појава, писац с правом приступа разјашњењу оних психичких аката, који су сну и сновима најзгоднији, што је са свим умесно; јер, одвојте ма коју психичку радњу саму за се. и испитујте је, апстрахујући од ње све друге психичке појаве које стоје у свези, или условљавају ову или ону психичку појаву, ви ћете се узалуд трудити да је појмите и равумете, «јер — да кажемо пишчевим речима — сви су душевни појави врло тесно везани један с другим, тако, да када је реч о једној врсти ових појава, немогуће је избећи говор о другим, сродним, јер без познавања једних није могуће разумети друге“. Но уколико држимо да је ово умесно, у толико нам више чудновато изгледа, да писац доводи у свезу са сањањем само појаве асоцијације представа и илузије, ао халуцинацијама па и репродукцији представа готово ни једне речи не помиње, док по мњењу многих психолошких ауторитета и оне играју при сањању једну од главних улога. Оба ова процеса асоцијације и илузије писац је изредно објаснио, тако да није ни уколико нужно подробније улазити у њихово расматрање; но се морамо зауставити пред појавом халуцинације, коју сн није ни поменуо. Или. он их можда идентифицира са илузијама и визајама, као што у неколико чини са репродукцијом и асоцијацијом представа, а међу тим зна се да и репродукцига представа даје доста богат свет сновима. Но ми смо слободни да посумњамо да их он идентииФцира, јер разлика између све те три врсте психичких појава врло је видљива, и држимо да је оно више са случајне предвиђености учињено. Још Еекирол је погодно поделио њих и доказао да.нису једно исто, јер свака за се има своје