Učitelj

' 423 вости, јер, вели, да ја то нисам учинио, већ да сам само психолошки објашњавао постајање и добијање престава и стварање појмова.

Колико је г. Којић у томе успео, остављам друговима и читаоцима да цене, ну главно је што сам овим хтео да кажем то, да. се ја или мој друг. не разумемо, у питању, о олносу дисциплине на пазжљивост, па да би један изашао из забуне, реших се да се овим објаснимо, а и питање ово није од мале вредности за људе васпитаче, те држимо да ни друговима не ћемо бити на досади.

Ја велим: греше сви они, који мисле да се пажљивост код ученика при предавању може и дисциплином изазвати и одржати, аг. Којић вели: да не греши ни један, који и дисциплином пажљивост изазива и одржава већ да греши само онај који то само дисциплином чини код толико других срестава за то. Из овога излази то: да ја велим, да се дисциплином пажња не може ни изазвати ни одрожжати, а г. Којић вели: да се пажња и дисциплином може изазвати и одржати, према томе од нас двоје један греши, ја или мој друг.

Г, Којић вели, да је само у томе разлика између мога м њет0воза. милшљења, што ја велим да се пажљивост не може дисциплином изазвати ни одржати, а он вели да може, а ствар је ова тако јасна и одређена, по закону каузилитета — узрочности, да нија ни мој друг немамо шта мислити, и по томе не може ни бити разних мишљења, Пажљивост је радња духа, па кад духовне радње условљавају само стални и одређени закони духа човечијег, следствено да и пажљивост могу условити само ти закони духа и да је, по томе апсурдум тврдити да се пажљивост може и дисциплином изазвати. Ну ако мој друг и раздозима докаже своје тврђење учиниће једно откровење у психологији, јер би он био први који би доказао, да се пажљивост може и дисциплином изазвати.

Што је мога друга навело на ову погрешку, то је, што је побркао два појма: „ред» при предавању и упажња«, и што држи да они једном другога условљавају, па како је ово тврђење неосновано и непистинито, марало је онда и оно друго тврђење да буде неистинито, јер то је чиста логична конзеквенца. Да је ред при предавању нужан, и да се ред може и дисциплрном створити па и одржати, не поричем, али никада не могу веровати, да је ред нужан зато да се њиме изазове или одржи пажљивост. већ да је ред у школи потребан да нико никога не узнемирује, јер неред смета да се ма који рад правилно врши, а ред или мир никад не могу у саму радњу пажљивост изазвати; а да је то баш тако, узимам за пример, кад деца седе мирно и гледају учитеља п слушају све што оп говори, али опет може да не буде пажљивости, јер пажљивост није радња органа, руку, ногу, очију и ушију, већ радња, духа. Ради боље ја-