Učitelj

454

сноће ја ћу узети један пример, где ће се најбоље видети и појмити закон каузилитета — узрочности. Рецимо некоме се спава и он је легао да спава, али ларма и неред узнемирују га н он не може да спава. Шта је узрочило изи шта је био узрок, па да наступи спавање код човека% — Замореност живаца и мишића, а никако. мир или ред, јер може око човека бити највећа тишина и највећи ред, па да се човеку ипак не спава; а кад наступи прави узрок, замореност живаца и мишића, човеку се мора приспати, па ма била око њега највећа ларма, само што му она неће дати да мирно спава; по томе ред не може никад ни пажљивост условити, па ни дисциалина не може имати ни тога посредног услова на, пажљивост, већ се пажљивост може створити само по оним законима духа, које сам ја у своме чланку у„0 пажљивости«“ био изнео.

Толико сам сматрао за нужно рећи, да другови и читаоци пресуде, ко од нас двоје греши у питању о односу дисциплине на пажљивост. Суд стручна човека много би допринео, да са ово, запста | давно питање за васпитање, правилно појми.

Јов, П. Јовановић.

АИ пе Фе а

ГИСТИЋИ

Методи психолошког изучавања.

НАПИСАО _ » Др. Кретелин, проф. у Дорпату.

У историји развића психологије непрестано се огледа она | унутарња, узајамна заједница и зависност између општих, основних погледа једне науке и њених метода, чијом помоћу она. своје циље и постиже. Нова помоћна средства за изучавање дају нам нове погледе на предмет, и отварају нам нове путеве; али, у исто време, бива и обратно: свако ново схватање предмета, објекта отвара нам и нове путеве сазнања. У новије време видимо ми у психологији два правца, који један према другом стоје, и који об разликују не само у Фундаменталним, основним појмовима своје на уке, но се чак и методима разликују.

Први од та два правца у психологији, узима себи за излазну

тачку поставку, да је душа самостална, невештаствена, и да је