Učitelj

о у То је онда паметно самољубље, и њега треба да има васпитник. Што истинитије и правичније васпитник сам себе цени, тим ће он онда истинитије и правичније друге да цени. Једна је од највећих погрешака, кад васпитач достојанство човечије код васпитника не поштује и кад његову важност не цени. — Примети ли се, да, васнитник своје достојанство као човек не уважава и своју праву вредност не цени правично, или, да он своје достојанство и важност прецењује — онда га треба од тога лечити, Учи васпитника, друже, даоне велике речи разуме: «човече, познај себе самог.»

Нако се упознаје људско биће7 — Врло је тешко да се упознају људи. Треба много и много учења, стрпљења и вежбања, а све то није лак посао. Ја ћу да: покушам, да ти саопштим о овоме моје мишљење.

Прво је, друже, да ти мораш да учиш. Ко неће да учи, а мисли да доста зна, и ко хоће само увек да учи — не научи ништа. Друго, треба да упознали многе и различите људе у разним стањима и околностима, и то не површно, већ темељно. За то се мораш са њима да дружиш, но само у тој цељи, да их упознош. Упамти ово добро, друже, ти мораш на њима да учиш), ти мораш, што но вели наш народ, само да купујеш, а не да у исто време и продајеш. Треће, да о овом што си упознао, научио, купио, сам размишљаш.

Сваки човек за себе је нешто особито, али сваки има у себи и на себи нечег заједничког. То ти мораш добро да разликујеш; мораш одвојити особно од заједничког, ово пак заједничко уједно схватити и добро га запамтити.

Ја ћу ти ово и примером да разјасним. Узми петоро мушкараца и толико девојчица, па их посматрај и испитуј. Ти ћеш видети, да свако од ових десеторо деце има своју особеност, чим се оно разликује од све остале. Приметићеш н, пр. да су мушкарци храбри и неугла—