Učitelj

гим карактеришу као неваљалци. Ово се најчешће и најпре дешава у оној школи, где деца примете, да им је и сам наставник лабав. и да је невешт да примети њихове шеретлуке. Најпосле у првом реду и од свакога наставника у опште тражи се: да је и сам моралан и да је јак у својој задаћи! Знам ученике, једнога бивтег овд. наставника који су у своје време били узор неваљалства и покварености пред сваким. И данас још по неко од господе памти епитете, које су од тих ученика добијали. Још је више за осуду то, што се ово стање беше продужило читаве године, те се тиме јасно карактерисале две крајности:

Или им је наставник био човек слаб да то стање отклони на боље скрене;

Или су у опште сви ученици толико покварени, да им заиста, ни најенергичнији наставник не може стати на пут. И овде је наставник крив, јер о тој страни својих ученика није у своје време водио озбиљна рачуна.

Било дакле, како му драго, тек на све наставнике пада велики терет, велики део одговорности у опште. Осим муке и труда око образовања духа ученичког и стварања њиховог умног капитала, две су муке око самога васпитања, две су муке, кажем зато, што учитељи у овако рђавим приликама, имају, не само да лече покварено васпитање, које је по негде, код где којих ученика и природом постало, већ да га још шире и обнављају, ла га модиФикују и стварају му нове облике, облике у којима треба и да се јавља. |

У упутствима министарским и г. г. ревизора, апелује се: да се при прегледању осн. школа обрати пажња колико на образовање, толико више на васпитање, те по овоме нам изгледа, да се васпитање цени толико исто, ако не и више, колико и образовање! У ствари је тако; п надзорници врше своје послове савесно, онако и онолико колико и како ко схваћа. Но шта да речемо о самим учитељима, којима се у највећој мери на томе замера, а међу тим пре-_

трпавају се програмом и не да им се довољно времена да то по- |

стигну. Наставнику сваком, особито онима, који раде са првим разредима, биће познате оне силне тужбе и жалбе кад међу децу уђу Ово није најбољи знак по васпитну страну; али треба имати на уму, да је то први разред; треба знати које и одакле је, па му и опростити ту ошиту грешку. Но да ли се ствар само на томе зауставља # Шта бива даље2....

Ево поета | Учитељ улави у разред имајући на уму у првом реду »интелектус,“ дакле више програм образовања него ли васпатавања ! Заморен таквим мислима наставник се оглушава сил-