Učitelj

462

био један знак код Мисираца звало се Јвроглифско , које ву само свештеници знали читати, а за друге то је била тајна за дуго времена. Пошто толики број знакова за, речи није могао остати, то су им они знаци означавали слогове, и то се опет зове слоговно писме. Но пошто је човек добијао шире појмове о свету, то су се и ови прости (клинастиј знаци временом претворили у гласовна писмена. Али на жалост човечанског напретка ово није свугде било — код свију народа, а нарочито код оних, који су веома конзервативни према свему новоме, и који веома чуваху своју прошлост, као што су Кинези, а и Мивирци. Истина потоњи се могу сматрати као проналазачи писмености, како је Мисир и по географском положају на судару три света.

| Пошто су се Мисирци почели мешати с другим народима постану још напреднији, и од њих и други народи примише писменост. Предузимљиви Финичани им поправише. или још боље, узеше њихове писмене знаке и направише буквицу, коју примише многи народи. па и у Јевропу пређе преко грчког Архипелага. Види се, дакле, да се постепено развијала, — са духовним развитком човековим дошла је писменост. И где је човек био слободан у политичком погледу и од разних заблуда, и где се мање чувао новине, ту се он већма, развијао интелектуално, па тако и његова писменост (слова). Интелектуални развитак човеков помогао је да се пронађе писменост, а ова је опет потпомагала духовни развитак његов. Дакле се узајамно потпомагаху. Писменост човека у развитку живље креће, јер му је

она средство, да њоме саопштава и усваја туђе мишљење, — мисли. Из до сада наведенога види се, да је човек прво своје појмове мишљења : знацима и сликама означавао — представљао ; а пред-

стављао их је ономе, коме их је и намењивао, као потомстау или неком другом божанству. И они, који су били у стању, да те знаке

и слике протумаче, шта они означавају — звало се читање. Те тако писање и читање постало је уједно; јер онај, који је представљао појмове сликама и знацима, он их је умео — могао и ра-

зумети тј. прочитати.

Као колевке писмености могле би се сматрати: "Мисир, Индија, и Кина. Из Мисира је писменост, као што мало пре споменух, преко Финичана и Грка прешла у Јевропу. Како се пак писање и читање Код источних и клабичких народа развијало боље ћемо појмити, ако се сетимо, да је оно ишло упоредо са интедектуалним развитком човековим. А још се зна и то, да се човек могао више умно развити онде, где му је услов за живот повољнији био, аса умним развитком развила се и вештина писања и читања. Дакле, култура је зависила, од благостања човекова, т. ] од бољих природних и друштвених