Učitelj

476

никаква наука. Изгледа, као да ништа друго не остаје но да се Психологија прогласи за филозофску науку, пошто се већ и по школама, сматра као део ФилосоФије.

Ако је Психологија Фиљозофска наука, то онда, она мора, одговарати условима, који се у појму Филозофије замишљају. Она је наука. Она је наука о општем и нужном, чиме је само наука, и могућа. А ако се хоће да се Психологија урачуна у филозофију онда се горње мора доказати.

Ошште и битно за Психологију не може ништа друго ни бити, до сам појам душе. Све поједине чињенице свести припадају емпирији; али сама свест која их све у једно јединство обухвата, то јест душа, јесте нешто опште, битно, неопходно. Пеихологија је само под условом Филозофска наука, ако може доказати, да је душа т. ј. принцип свести нешто опште, битно, неопходно. или да се универзум не може замислити без једног принципа свести.

На овом месту, где имамо само са појмом Пеихологије да се бавимо, не можемо тај доказ потпуно изводили; а и иначе до сад врло се ретко покушавало да се изведе. У осталом, ми можемо из положаја који психологија према другим наукама заузима. закључити да је појам душе нешто ошште, битно, неопходно. Пошто се дакле, у свима наукама налазе психолошка испитивања, то је онда јавно, да је појам душе један опишти, основни појам свију наука; и он се не може никојом другом науком разјаснити већ само Филовофијом. Свака поједина наука има увек само ограничено схватање о бићу душе, јер свака њу схвата увек само са своје тачке гледишта. Отуда и јесте то да правник представља себи душу гругачије но медецинар, а овај опет другачије но теолог. Правник замишља себи душу као неку енергију, која се својом сопственом снагом изводи и чини поступке; медецинар је сматра као рецептивитет, моћ примљивости, која може кроз тело утиске да прима: а теолог сматра душу као нешто надчулно. Такова гледишта садрже по томе само поједине представе о души, али ни једна потпун и тачан појам. По томе, Психологија с правом важи као једна Филозофска наука, јер је појам душе општи, основни појам појединих наука, чијим се истраживањима и одредбама Филозофија занима.

Но у овоме доказивању лежи и друго схватање, равије, о бићу Филозофије, где је Филозофија, одређена. као наука о основним појмовима појединих наука, докле ми пре рекосмо, да је она наука о неопходном, битном, општем. Оба се ова одређења сливају уједно пошто оба деФинирају појам Филозофије само са двеју страна, један пут за себе, а за тим у положају према осталим наукама. Опште,

Ј

битно, неопходно, чиме се Филозофија бави, јесу основни појмови