Učitelj

436

ученику до тада непознате ствари итим лакше изазивљу прилику за радњу оне основне Функције нашег сазнања. — сличавања и разликовања. Тим начином, поред вештог излагања учитељева, даје се ученику здраво упуство. за правилни рад и самостално мишљење.

Зато, учитељу нашем, као позваном васпатачу на– родном, држимо да није довољно оправдање само у томе: што ће се он позвати на старије од себе, па било надлежније или не, како ни они нису ништа у погледу овохе предузимали ни радили, па како би могао онг На ово велимо: могао би, само кад би хтео и желео. Писац ових редака, познавајући приличан број и бољих и лошијих учитеља, од којих су многи и његови школски другови, нашао је да се за научни успех у школи, поред непо-_ средног наставног рада учитељева, има много благодарити личној вољи и енергији његовој око. заузимања да његова школа буде што угледнија, уреднија и снабдевенија, свима важнијим потребама школским.

Но п поред свију срестава, која су нужна за наставу она може опет да остане тамна и пуста магла, поред несмотрена и небрежљива учитеља ; јер набавком њиовом. није још сама цељ постигнута. Учитељу је баш сад најпреча дужност да поступним и разумљивим излагањем подстанке код деце пажњу за асоцијацијом, како чулном, као простом, тако и умном — као сложенијом радњом нашег духа. У томе би се у главном састојао онај општи закон нашег сазнања — сличавање и разликовање.

Начини и путови за ову цељ су различни; и није- | дан од њих није погрешан, само кад се разуме и зна. шта се овим или оним начином хоће да постигне. Нпр. деца, гледајући у карту ма које земље, још немају појма. о положају њеном у природи. Но подесним упоређивањем са већ познатим примерима, из природе или иначе, по том давањем деци да је сама цртају као и објашњавањем учитељевим — она и неосетно сазнају један по један саставни елеменат сложеног појма, ове удружују посте-