Učitelj

490

четвороразредној школи, ако раде по том „Земљопису“2 Све ово могло је да изостане без штете по „Земљопис за Ш разред«“. Говорећи о историји Београда на стр. 9., писац између осталога, још и ово додаје: „Кад су се Срби доселили у данашње своје земље звао се Сингидунум, ч био је у рукама римским и т.д.

К па сад може ли који од читалаца посумњати да „Земљбписе г. Карићев није писан за ђаке учитељске школе или за учитеље, кад чак и ученици П! разреда осн. школа морају знати да се Београд некада звао „Сингидунум“ 2

Онде где се говори о београдском везиру Мустај паши, г.. писац овако пише: ;У њему“ пашоваше у то доба Мустај паша турски везир, кога су Срби прозвали мајком српском, јер од пређашњих везира одвојио беше добротом срца свога, и пазио Србе као и Турке.“ Овај израз „одвојио беше добротом срца свога“ за децу је неразумљив и незгодан. Тај израз „одвојио“ употребљава се обично у нашем народу кад који нпр. трговац, купује што год од народа; онда сељаци обично кажу: таји тај трговац одвојио је (Т. ј. купио је или узеој толико и толико брава свиња, или тај и тај трговац одваја (купује) вуну или ковемит.д;а одкуда. је г. Карић нашао за згодно да тај израз употреби баш овде за децу у осн. школи, ми се само морамо чудити. Може бити да се тај израз употребљава и говори и то само у његовом месту рођења. или у његовом округу; али по осталим окрузима, тај израз, сумњамо да се може чути. Ми мислимо место тог израза да је боље да се рече: укоји је био доброг срца или добар и поштен човек, па је пазио и чувао Србе као и Турке;“ и држимо да би онда деца лакше тај израз разумела, но овако као што је сада у »дЗемљопису“ написано, Оволикд о београдском округу.

Да разгледамо још који округ. Да узмемо сада ћупријски охруг. Онде, где се говори о Иванковцу и о битци 1805, год. г. писац овако пише: уОвде је била крвава битка у којој су Срби одржали једну од најсјајнијих победа над Турцима, у шрвој буни“. Осим тога и у осталим окрузима, описујући биографије појединих јунака из нашег првог и другог устанка, г. писац крсти оба наша, устанка незгодним именом „буна <“ Томе изразу „буна«“ ми држимо да никако није било места у »демљопису за ПТ разред осн. школа“, јер се тај израз у народу различно разуме и тумачи. Ми мисдимо да би место тог израза боље било казати „устанак“ за ослобођење, и да тај израз боље Адоликује и одговара нашој првој и другој борби за ослобођење од вечитих душмана — Турака, но израв убуна«. За потврду овог нашег мишљења морамо овде навести сопствене речи г. Карића. Тако у „Српској Земљи“ у своме