Učitelj

495

у целости поплет, што се буде начинио од трака, хартије с другим бојама и оних трака у табачићу. Траке се тако испровлаче, да на табачићу постану разнобојни паралелограмчићи, од прилике онако као што се цртају сантиметри у десиметру или метру. Табачићи, онако исечени, добијају се готови. — па и траке за поплет, — у књижарама. Овако разнобројни сплет изгледа врло леп, као калејдоскоп. После овога, забавиља ми је показала, у једном повећем орману, и остала »усрества за забављање“ (уучила» као да се не смеду назвати. јер се деца у забавишту не „уче“, него. узабављају“). Међу овима налази се збирка Фреблових сандучића са коцкама од небојеног дрвета, па онда равнобојни дрвени троуглићи и коцкице за распознавање боја, почетци за вев (штиковање) на хартији (конФосуј и др. Коцкице се употребљавају и за зидање, којима се деца занимају, али без мустре; даље и за бројање и др. — До овог ормана стоји једна школска табла, црно обојена, на којој су у размереном квадратном растојању избележене црвене тачке: то је за схваћање · дужине црта, што служи и као прва основа за рачун. Црта, повучена од једне тачке до друге означава јединицу, а чим се продужи до друге горе и друге доле, добија се појам о вели-

чини, као и бројној множини. — Поменуте слике на зидовима (дуварима) претстављају животиње (као: пчелу, гундеља с ларвом, белог лептира; псето, лисицу и домаће животиње); даље, — занимања

у кући, на пољу, ловљење, занате, рударство, где понајвише уз одрасле имају удела деца. На једној је табли: дете с птичијим гњездом, поглавито у циљу, да се деци сврати пажња, да ни пошто на. кваре птичија гњезда; о буба „гундељ», бели лептир с гусеницама и др., извесно су за то да се деца поуче још сада о животињама, (инсектима), који су тако штетне пољској привреди. Та поука“ ни пошто опет не сме бити по неком систему; — не, све слике, које су колорисане, као да имају задатак, да деци служе опет само за забову и познавање. боја, јер је школска настава скоро са, свим искључена.

Скамије су дрвене са сталним седиштем ; широке су и зелено. обојене, клупе за седење удешене су како треба, да не праве децу. грбаву, као при богу, што су код нас, и обојене су жутом бојом. Нешто вас особито дирне, кад погледате, на онако мале скамијице, у којима поседају дечица од својих 3— 4 год., па како ли још изгледа, кад она својим ручицама баратају с оним стварчицама, за која их њихова забавиља зна онако лепо и умиљато да заинтересује.

Упитао сам: дали се деца занимају и баштенским радом, што Фребло такође препоручује за дечија забавишта2 Одговор је гла-